Nikita Mihalkov je smestio Beograd u centar sveta

Kada se najveći svetski glumci i režiseri, poput na primer onih iz Holivuda, zapute iz svojih filmskih studija u posetu nekoj maloj zemlji, onda ih obično u tim sredinama dočekuju kao pravu senzaciju zato što su se razmažene zvezde smilovale da posete njihovu kulturnu provinciju. Međutim kada Nikita Mihalkov poseti Srbiju onda je on najdraži gost iz sasvim drugog razloga – zato što po njegovom mišljenju nije svratio u kulturnu provinciju, nego zato što proslavljeni ruski reditelj smatra Beograd samim centrom sveta.

Naime, Mihalkov je odabrao upravo glavni grad Srbije za mesto u kome se je 3. oktobra u Sava centru održala svetska premijera njegovog novog filma pod nazivom „Sunčanica“, odakle će krenuti u osvajanje bioskopskih sala i na drugim meridijanima, pa će tako tek posle srpske publike, njegovo novo umetničko ostvarenje moći da vidi publika u Rusiji, a zatim i u čitavom svetu.

Zato nije neobično što ga je primio i premijer Srbije u svom kabinetu, uz obrazloženje da je „počastvovan dolaskom reditelja, čija su ostvarenja obeležila svetsku kinematografiju“, a sve ukazuje na to da će i ovo njegovo najnovije delo ostaviti značajnog traga, s obzirom da se radi o filmu sa bogatom istorijskom podlogom, čija se radnja odvija na Krimu u vreme sutona carske Rusije, a dodatnu pažnju domaćih gledalaca nesumnjivo privlači činjenica da je u njemu angažovan poznati srbski glumac i to u glavnoj ulozi. Inače, sam Nikita Mihalkov je vrlo otvoreno objasnio zbog čega se odlučio da baš srbskoj publici pokloni premijerno prikazivanje svog novog filma, doslovno rekavši ovo - „Kada se film prvi put prikazuje, to za gledaoca postaje dan rođenja filma.

A rođendan se slavi sa prijateljima, i zato film prikazujem u Beogradu, a ne u Briselu“. Osim toga, on je izjavio i na pomenutom susretu sa premijerom Vučićem, da još jedan od razloga zašto je izabrao Beograd za svetsku premijeru filma „Sunčanica“ leži u činjenici da je Srbija „zemlja koja čuva istoriju i tradiciju, brine o svojoj budućnosti i sama donosi odluke uprkos svim pritiscima“, što u njemu izaziva posebno zadovoljstvo. Naravno, i srbski ljubitelji filmske umetnosti takođe imaju razloga da jednako budu zadovoljni sa čuvenim ruskim rediteljem, i to ne samo zbog vizuelnog užitka kojeg im priređuje, nego i zbog ličnih stavova koje je mnogo puta do sada izražavao u javnosti. To se recimo odnosi na njegovo snažno protivljenje NATO bombardovanju Srbije, uz izjavu da za njega „odbrana Kosova znači odbranu panslavizma i budućnosti pravoslavlja“. Takođe, još se pamti njegov prošlogodišnji govor sa filmskog festivala na Paliću, kada je otvorio dušu priznavši da „toliko voli Srbiju da mu nije važno da li je došao da dobije nagradu ili ne“, a jedna od njegovih poslednjih u nizu izjava glasi da „ruska ljubav i prijateljstvo prema Srbima nisu racionalni, nego su na emocionalnom nivou. Mi smo jedna krv, iste smo vere“, dodao je, „i zato kada mi za nekoga kažu da je Srbin, odmah se osmehnem“.

Sve je to, dakle, dovoljan razlog da se i ovdašnja publika najblaže rečeno osmehne dolasku Nikite Mihalkova, koji je sa premijernim prikazivanjem filma „Sunčanica“ barem za trenutak pretvorio Beograd u istinski centar sveta, i to u vreme kada ga mnogi drugi uporno guraju na periferiju kulturnih i svih drugih zbivanja.

Ratko Paić,