Radovan Tvrdišić: Alternativom protim mejnstrima!

Odrastao sam okružen zapadnom kulturom. Sa njom su na ovom prostoru živeli i današnji evroskeptici i evrofanatici, i patriote i kosmopoliti, i rusofili i rusofobi.
 

Neosporna je činjenica da svi mi već više od pola veka slušamo zapadnu muziku, gledamo zapadne - pretežno američke - filmove,čitamo zapadnu literaturu, oblačimo se kao Amerikanci...
 

Jednostavno: u dvadesetom veku je zapadna kulturno- civilizacijska ponuda bila najprimamljivija na svetskom tržištu.
 

Nudila je neodoljivu kombinaciju životne nade i oduševljenja, u medijski savršenom pakovanju.
 

To je bilo vreme kada je američka kultura sa evropskim varijacijama (u dvadesetom veku najznačajnije predstavljena baš kroz filmove i muziku) obilato koristila ključne sastojke svakog zdravog sna: veru, nadu, stabilan sistem vrednosti oslonjen na jaku porodicu i društvenu solidarnost.
 

Ko je gledao Kakav divan život sa Džejmsom Stjuartom ili Bal na vodi sa Ester Vilijams - zna o čemu pričam. Ko je slušao Kakav divan svet legendarnog Sačma (Luj Armstrong), takođe razume.
 

Ta kultura je ubrzavala krvotok američke države i stvorila vojnu, privrednu i medijsku imperiju.
 

Kultura nade i oduševljenja - u jednom dugom, višedecenijskom periodu - uspešno je korišćena kao savršena maska, koja je isticala zapadnu civilizacijsku izuzetnost i sakrivala ono pravo totalitarno lice zapadne demokratije.
 

Istočna alternativa sa kulturnom revolucijom u Kini i gulazima u SSSR-u bila je suviše mračna da bi bila poželjna.
 

Rušenjem berlinskog zida svet je i simbolično ujedinjenjen pod američkom palicom.
Kao posledica takvog globalnog pozicioniranja i kombinovanja dominantne kulture i medija, superiorne ekonomije i moćne armije, SAD su bili suverni vladari sveta krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka.
 
 

Počeci kraja zapadne kulture
 

Ali te kulture više nema! Dogmatizovani neoliberalizam je dubinski razneo koncept solidarne zajednice i ustoličio pravo na samodovoljnost i neograničeni lični interes izabrane manjine.
 

Zloupotreba koncepta ljudskih prava kroz globalnu promociju gej ideologije i nametanje antiporodičnih koncepata života kao vrhunca slobode, urušila je globalno poverenje u zapadno liderstvo.
 

Uništavanje međunarodnog prava kulminiralo je bombardovanjem Srbije bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.
 

Sledila je serija lokalnih ratova bez jasnog „pokrića“ početkom novog milenijuma (Avganistan, Irak) koja je ogolila agresivnu političku prirodu zapada.
 

Nastavilo se sa Svetskom ekonomskom krizom 2008. koja je pokazala svu nakaznost proždiruće i u dogmu pretvorene neoliberalne ekonomije.
 

Produžilo se sa globalnim porazima (Gruzija, Arapsko proleće, Sirija,Ukrajina) i na kraju završilo sa rađanjem nove svetske ekonomske alternative – BRIKS-a .

Zbog svega toga: onog primamljivog optimizma i oduševljenja više nema i danas zapadom vlada kultura straha i neizvesnosti, a sa njom i nova zapadna civilizacijska ponuda svetu koja - kada se prevede sa medijskog jezika simbola - glasi: ili budite sa nama ili ste protiv nas. Prihvatite naše vrednosti, naše privilegovane manjine,naš koncept života, naše kolonijalne upravnike,naše korporacije ... i možda nam nećete mnogo smetati.U suprotnom spremite se za rat i bedu, za obojene revolucije i nasilna proleća,,

Ali upravo takva, otvorena i zastrašujuća ponuda je dubinski razorila koncept zapadne moralne superiornosti, pokazala svu dubinu zapadne krize i učinila da svetska istorija, uprkos Fukujami, nije završena, već se pred našim očima stvara nova. Onaj ultimatum bi petanestak godina ranije možda bio i globalno prihvaćen.

Ali, više se bespogovorno ne veruje zapadnoj istoriografiji, kulturi, ekonomiji i nauci.

Sile poput Rusije i Kine su već rođene. Sa njima i nova civilizacijska ponuda koja i manjim narodima i državama ostavlja prostor za rast i razvoj u skladu sa svojim identitetom,kulturom i tradicijom.

Danas Sigal i Depardje sa divljenjem govore o Rusiji, a Asanž i Snouden razotkrivaju informacioni imperijalizam SAD-a.

Putin mnogima liči na predstavu o Kenediju - koji je u očima sveta samo štitio svoje dvorište, a Obama na nabusitog Hruščova.

Preokret

Sve se preokrenulo. Iako je zapad i dalje ekonomsko i medijski najjača sila na planeti, vreme njegove apsolutne dominacije je prošlost.

Zapad u očima sveta više nije dobar svetski policajac već običan kafanski siledžija. Zato Putinov dolazak u Srbiju nije samo protokolarna poseta jednog od svetskih lidera. Otvoreno negodovanje zvaničnika zapadnog sveta pokazuje da i oni to dobro znaju. Na nivou simbola njegova poseta, u ovom trenutku i na ovaj način, nešto je mnogo više. Jer sa Putinom u Beograd ne dolazi samo osvedočeni prijatelj Srbije. Sa njim dolazi i nova svetska alternativa koju Rusija sve preciznije formuliše i predstavlja. A sa njom i nova nada za čitavo čovečanstvo.

I Srbiju - naravno!

Autor: Radovan Tvrdišić, član Starešinstva Dveri

Izvor: Dveri