Evropska Unija ima problem sa vidom

Evropska Unija, nakon izbora na teritoriji Donjecka i Luganska 2. novembra, opet namerava da se „pozabavi“ režimom sankcija protiv Rusije. Brisel i Vašington su objavili izbore u LNR i DNR nezakonitim i suprotnim sa „mirovnim procesom“ i sporazumom iz Minska od septembra ove godine. Već je poznato da će EU pooštriti sankcije protiv novoizabranog rukovodstva LNR i DNR. Tj. sankcioni spisak će biti dopunjen sa još desetak imena iz Donjecka i Luganska. Ministri zemalja članica EU bi trebalo da 17. novembra odluče na koji način se još može kazniti Rusija.

Pošto su već svi u EU umorni od apsurdnih sankcija, novi šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je smatrao neophodnim da objasni 5. novembra u Briselu da neće izmišljati nove sankcije, ali ih neće ni ukinuti. Nešto slično je izjavila u Berlinu i kancelarka Nemačke Angela Merkel. „Mi bismo želeli da ukinemo sankcije, ali imajući u vidu sadašnju situaciju, to mi se ne čini mogućim“.

U bilo kakvim drugim okolnostima za pozicije EU, u principu, moglo bi se naći racionalna veza. Čak i nategnuta. Da je Ukrajina ispunila punktove Minskog protokola od 7. septembra: počela povlačenje teške artiljerije, obustavila bombardovanja i granatiranja gradova Donbasa, rušenje elektostanica, škola i bolnica. Ali ništa slično se ne dešava. Upravo od vatre ukrajinske nacionalne garde od početka septembarskog primirja u Donjecku i u Lugansku poginulo je već 400 civila, dok na ukrajinskoj strani nema žrtava među mirnim građanima.

Evropska unija nije reagovala ni na granatiranje škole u Donjecku 5. novembra od strane kijevskih snaga. Poginula su dva učenika, dok je šestoro teško ranjeno. I sve to se desilo za vreme režima prekida vatre. Da se tako nešto desilo u Evropi, buka bi trajala mesecima. Odsustvo reakcija iz evropskih prestonica na ovu krvavu dramu – ne može se nazvati čak ni cinizmom, već otvorenim bogohuljenjem. Organizacija za prava čoveka „Međunarodna amnestija“ nazvala je granatiranje i pogibiju dece „ratnim zločinom“ i zatražila hitnu temeljnu istragu.

Umesto dijaloga, neprestano nam upućuju ultimatume, uništavaju nam domove, ubijaju naše majke, žene, decu i pri tome traže da prihvatimo „pravila Kijeva“ i organizujemo „njegove izbore“ pod nišanom njegovih tenkova i pušaka, samo što nismo sami sebi iskopali grobnice, izjavio je novi predsednik LNR Igor Plotnicki.

Mi ipak ostajemo susedi sa Ukrajinom. Glupo je održavati vojno stanje sa susedima, kada možemo imati i političke i ekonomske odnose i od toga imati koristi sopstveni narod. Mi smo uvek bili spremni za dijalog sa Kijevom.

Stiče se utisak da EU neko diriguje, a Rusiju i lično predsednika Vladimira Putina uporno proveravaju na snagu i izdržljivost, smatra profesor Akademije za državnu upravu pri predsedniku RF Vladimir Štolj. Ovde odavno nije važno šta radi Moskva, već kakve provokacije joj se mogu dobaciti preko Kijeva.

Samo pitanje novih sankcija i dopunski pritisci izgledaju apsurdnim sa tačke gledišta elementarnih normi diplomatije i uzajamnih odnosa između država, smatra Štolj:

- U politici je nedopustivo tako se ponašati. Zemlja izjavljuje da neće dopustiti nikakav spoljni diktat u odnosu prema sebi i odmah počinju testirati njenu „snagu“: koliko se njene reči poklapaju sa stvarnim stanjem stvari? Rusija neće imati nikakve mogućnosti da se ponaša drugačije, čak i ako bi ona to htela. I, osim toga, glasanje u Donjecku i Lugansku – to nije izbor Moskve, već izbor naroda tih republika.

Koliko puta se mogu ponavljati iste greške, provocirati Moskva i uvoditi savršeno iracionalne, poslate sa druge strane okeana, sankcije, izjavio je u Evropskom parlamentu poslanik britanske Partije nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva Najdžel Faradž:

- Na dugoj listi neuspeha i grešaka spoljne politike EU poslednjih nekoliko decenija, uključujući bombardovanje Libije i pokušaja naoružanja sirijskih pobunjenika – savršeno je nepotrebno provocirati ruskog predsednika Vladimira Putina. Imperija EU koja stremi ka ekspanziji saopštila je o svojim pravima na teritoriju Ukrajine još pre nekoliko godina. Kako bi još više zaoštrili situaciju, neke članice NATO takođe su počele da izjavljuju kako bi želeli videti Ukrajinu u NATO. Mi smo otvoreno izazvali bunt u Ukrajini i svrgavanje zakonitog predsednika Viktora Janukoviča. To je izazvalo prirodnu reakciju Vladimira Putina. Poruka čitave ove priče je: Ako dotičete ruskog medveda palicom u bok, ne treba se čuditi što on reaguje na to.

Još jedno u nizu zasedanje trostrane Kontakt grupe za Ukrajinu sa učešćem predstavnika DNR i LNR, Rusije i OEBS-a može biti održano kroz tri nedelje, saopštili su danas u Donbasu. „Na sledećem sastanku u minskom formatu predstavnici republika će predložiti novu redakciju Minskog protokola. To je neophodno imajući u vidu da ga je Ukrajina jednostrano anulirala, ukinuvši zakone o posebnom statusu Donbasa i o amnestiji,“ - pojasnili su lideri samoproglašenih republika. Sve su prilike da je Kijev, koji je izveo pregrupisavanje i naoružavanje vojske na istoku, gotov da konačno prekine primirje.

Andrej Fedjašin,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut