Katalonija je rekla svoje. Šta dalje?

Rezultati nezvaničog referenduma po pitanju nezavisnosti provincije od Španije, održanog 9. novembra u Kataloniji, ne ostavljaju sumnje da „katalonska partija“ tek počinje.

Složena pravna borba pristalica i protivnika plebiscita, pokrenuta u poslednja dva meseca, na kraju je dovela do određenog kompromisa. Umesto pravo referenduma o nezavisnosti, lideri katalonskih separatista su pristali da održe nezvanično anketiranje. Istina, centralne vlasti Španije, uključivši Ustavni sud zemlje, stavile su do znanja da neće priznati ovakav format – tim pre što su pitanja izneta na glasanje ostala nepromenjena. Ona su glasila: Da li želite da Katalonija postane država? i Da li želite da država bude nezavisna? Prema preliminarnim podacima u anketiranju je učestvovalo 2,25 miliona Katalonaca od 5,4 miliona stanovnika sa pravom glasa. Od njih više od 80% pozitivno je odgovorilo na oba pitanja. Drugim rečima, više od milion i po od sedam i po miliona stanovnika Katalonije sigurno želi da živi u nezavisnoj državi. A još 10% učesnika nedeljenog anketiranja ćeli da živi u sopstvenoj državi koja će ipak ostati u okviru španske krune.

Evo mišljenja rukovodioca Centra za evropska istraživanja Instituta za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose RAN Aleksej Kuznjecov.

U Španiji u principu postoji multinacionalna država. U njoj žive između ostalog Španci Kastiljci i Baski. Ali najveći narod su upravo Katalonci. I oni su se uvek zalagali za široku autonomiju u okviru kraljevine Španije.

Na ekonomskim aspektima se treba posebno zaustaviti. Stanovništvo Katalonije čini oko 16% španskog, ali provincija daje 23% nacionalnog bruto proizvoda. Prema ocenama evropskih eksperata, bruto proizvod Katalonije po apsolutnim ciframa identičan je pokazateljima Danske i Finske, a po nivou po glavi stanovnika skoro dostiže nemački. Pokazatelji katalonskog izvoza su skoro kao kod Finske i veći nego kod suseda u regionu – Portugalaca. Pri tome lideri katalonskih separatista, tražeći izlazak iz sastava Španije, nameravaju i dalje da sarađuju sa Madridom, ali već kao ravrnopravni subjekti EU – istakao je u razgovoru za "Rosiju sevodnja" šef Odeljenja za istraživanje zemalja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- U ekonomskom pogledu Katalonija je najrazvijeniji deo Španije. Može se reći da ona čak delimično hrani druge španske regione. I Katalonci smatraju da su u stanju da postoje u okviru evropskog prostora nezavisno od Španije.

Nezavisno od rezultata aktuelnog plebiscita i odluka Ustavnog i drugih španskih sudova, Madrid i Barselona su osuđeni na težak dijalog sa uzajamnim ustupcima. Madridski list "El Pais" u vezi sa tim već je stavio do znanja da upravo finansijska pitanja i proces preraspodele ovlašćenja biće glavni u toku predstojećeg pregovaračkog procesa, primetivši pri tome da principi demokratije neće dozviliti da se ignoriše izraz volje.

I već od toka i ishoda odgovarajućih diskusija će zavisiti dalji stav lidera katalonskog separatističkog pokreta – a ujedno i razvoj situacije u drugim regionima Evrope sa sličnim problemima.

Govoreći o principima evropskog separatizma, treba takođe imati u vidu da oni direktno zavise od stanja stvari u samoj EU. A ove stvari za sada ne deluju najbolje. Treba li se čuditi što u raznim oblastima Evrope, između ostalog i ekonomski razvijenim, prorađuju sopstvene antikrizne modele.

Postoji velika verovatnoća da će razvoj situacije oko Katalonije stvoriti neviđeni presedan u istoriji izgradnje jedinstvene Evrope – vrlo pravedno konstatuje francusko izdanje Atlantiko. Prema njegovom mišljenju, perspektive ujedinjenja našeg kontinenta sada ne deluju najbolje. Kao ni ekonomske perspektive...

Petar Iskenderov,