Atomski napredak u rusko-iranskoj saradnji

Rusija i Iran su 11.novembra potpisali paket dokumenata za izgadnju 8 atomskih energetskih blokova (4 energetska bloka na teritoriji atomske centrale „Bušer“ i četiri na drugom mestu.) U skladu sa protokolom, nuklearno gorivo za atomsku centralu pripremaće ruska strana. Iskorišćeno atomsko gorivo, vraćaće se u Rusiju na preradu i čuvanje.

Kakav će značaj za Rusiju i Iran, kao i za razvoj njihovih ukupnih odnosa imati realizacija ovih projekata? Komentariše Vladimir Sažin.

Ovaj posao u vezi sa gradnjom nukelarne elektrane je najveći po svom obimu na svetskom planu, tokom poslednjih par godina. Njegovi značaj i obim, ne tiču se samo interesa Rusije i Irana.

Za Iran je ovo ogroman korak u smeru jačanja njegove atomsko-energetske moći. Još do islamske revolucije, šah Irana je utvrdio plan izgradnje 20 atomskih blokova. Sada, već na drugom nivou, u drugim uslovima, realizuje se mašta Iranaca da imaju i aktivno koriste atomsku energiju. Radi se o izgradnji elektrane snage 10 gigavati u Iranu, uz pomoć Rusije. U perspektivi, Iran može da izvozi po celom regionu višak svoje eletroenergije. Osim toga, atomska energija će dozvoliti Iranu da značajnu količinu gasa i nafte koje su sada potrebne radi proizvodnje elektro-energije, koristi u druge svrhe ili da ih izvozi.

Za Rusiju je ovaj projekat takođe važan. Finansiranje izgradnje će preuzeti Iran, koji je sada, obzirom na omekšavanje sankcija, u poziciji da više izvozi i više zarađuje.

Za iransko tržište se već sada, još pre zvaničnog ukidanja sankcija, vodi ogorčena borba. Svi hoće da zabiju zastavicu i obezbede svoje mesto za budući momenat- dan definitivnog ukidanja sankcija. A Rosatom je to već učinio, smatra politikolog Irina Fjedorova:

- Energija, u tom smislu i atomska, jedna je od sfera gde konkurentske sposobnosti RF dolaze do izražaja. I da ne koristi te mogućnosti, Moskva bi napravila grešku. Trebalo bi reći da postoji nekoliko takvih sfera gde bi Rusija mogla na obostranu korist da sarađuje sa Iranom. To je transport, gradnja, modernizacija i elektrifikacija iranskih železnica, osvajanje kosmosa, veze, poljoprivreda i ne zaboravimo- vojno težnička saradnja. U svim ovim pravcima, kako ne bi izgubila iransko tržište, Moskva mora raditi još aktivnije, izlazeći najpre iz kruga antiiranskih sankcija.

Kako je izjavio šef Organizacije za atomsku energiju Irana Ali Kabar Salehi- „to je obrt u odnosima između Rusije i Irana. Rusija bi pomogla Iranu da izađe u tehnološku arenu, kada je ukazala pomoć u izgradnji atomske elektrane u našoj državi“.

Tehnologije koje se koriste pri izgradnji novih enrgetskih blokova, koji se baziraju na lakovodnim reaktorima, u potpunosti isključuju korišćenje energije u vojne svrhe. Osim toga, realizacija rusko- iranskog atomskog projekta ostarivaće se uz punu kontrolu Međunarodne agencije za nuklearnu energiju. Agencija će proveravati da li se sve odvija u skladu sa Ugovorom o nerasprostiranju atomskog oružja i režimu nerasprostiranja atomskih materijala.

Vladimir Sažin,