Ko u rusko-srbskim vojnim manevrima vidi pretnju Briselu, NATO i Kosovu?

Nakon uspešne rusko-srpske vojne vežbe pod nazivom „Srem 2014“, koja je u takvom formatu održana po prvi put, a koju je izvelo preko četiri stotine vrhunskih vojnika uz upotrebu savremenih borbenih sredstava, već na prvi pogled može se izvesti zaključak da je ona u Srbiji propraćena u naglašenoj tišini, dok je u okruženju ona opisana sa nervoznim konstatacijama da se radi o ruskom pokazivanju mišića Evropskoj uniji sa najzapadnije tačke na kojoj ruski medved može pokazivati svoju moć, pa sve do pojedinih ocena da manevri rusko-srpske vojske predstavljaju rizik za Kosovo i tamošnje NATO snage.

Stoga, pogledajmo šta je u proteklim danima zaista pokazano na poligonu Nikinci kod Rume, od čega su, kako rekosmo, srbski mediji u priličnoj meri sklanjali pogled, a što su mediji sa zapadne strane sveta, sasvim suprotno, pratili sa široko otvorenim očima. Dakle, na zajedničkoj vojnoj vežbi su korišćena borbena desantna vozila koja su na dosad neviđen način izbačena iz vazduha pomoću specijalnih padobrana, zatim mobilni protivtenkovski raketni sistemi i bacači granata, te avioni „Iljušin“ i „Migovi“, uz učešće više vrsta helikoptera, oklopnih transportera i policijskih borbenih vozila, što je bilo sasvim dovoljno da ministar odbrane Gašić iznese ocenu da su pripadnici Vojske Srbije „pokazali veoma visok stepen operativnih i profesionalnih sposobnosti“, te da komandant ruske vazdušno-desantne vojske general-pukovnik Šamanov zaključi da su „srpske i ruske jedinice pokazale povećan nivo kompatibilnosti za vreme sprovođenja specijalnih antiterorističkih operacija“.

To znači da je uprkos činjenici da se radi o velikim manevrima kakvih na ovim prostorima nije bilo u poslednjih trideset godina, ipak ispunjen osnovni cilj vežbe, a on se sastojao u povećanju sposobnosti reagovanja u kriznim situacijama, putem razmeštanja snaga na delu teritorije fiktivne države i uništenja nelegalnih oružanih formacija. A koliko je to važno za obe zemlje, podvukao je general Šamanov, rekavši da su se i Srbija i Rusija u prethodnom periodu suočavale sa problemom terorizma, i upravo podelu iskustva na tom planu je naveo kao razlog zbog čega su ruski vojnici došli u Srbiju.

Međutim, iako su zajednički rusko-srbski vojni manevri u Sremu, prvi takve vrste u istoriji, predstavljali dragoceno podizanje praktičnih sposobnosti i korisnu razmenu iskustava u borbi protiv terorizma, oni su, kako se videlo iz raznih reakcija na drugim prostorima, protumačeni kao opasnost za samoproglašenu državu Kosovo i tamošnje snage Severnoatlantske alijanse, te su na primer u zagrebačkom „Jutarnjem listu“ predstavljeni čak i kao pretnja zvaničnom Briselu. U svakom slučaju, bez obzira da li se radi o nečijim maštovitim pretpostavkama, možda bi se i takve ocene mogle posmatrati kao svojevrsni kompliment koji govori u prilog uspešnosti i ozbiljnosti proteklih vojnih manevara. A da će rusko-srbska vojna saradnja imati svoj logični produžetak i u budućem vremenu, vidi se iz zvaničnog saopštenja u kome se navodi da Rusija planira da nastavi sa zajedničkim vežbama dve armije tokom sledeće godine, ali ovog puta na teritoriji Ruske Federacije.

Prema tome, opravdano je očekivati da će visoke ocene koje su jednoglasno dodeljene ruskim i srbskim elitnim vojnim jedinicama na proteklim manevrima u Srbiji, u dogledno vreme biti podignute na još viši stepen.

Ratko Paijić,