Islamizacija Evrope – znak starog raspada

Videvši kako Zapad baca sve snage na to da istisne Rusiju iz evropskog socijalno-političkog prostora, analitičari ga pozivaju da ne traži neprijatelje tamo gde ih nema, a da obrati pažnju na realnu opasnost koja potiče od samog evropskog društva, tačnije, od nekog njegovog rastućeg dela – mladih neomuslimana, koji su prihvatili doktrinu svetskog kalifata.

Prilično mnogo njih sa saosećanjem se odnosi, na primer, prema delatnosti radikala iz Islamske države (da ne govorimo već o tome da stotine evropskih islamista popunjavaju redove ove ekstremističke organizacije). O tome zašto se to dešava govori glavni naučni saradnik Instituta za orijentalistiku RAN Irina Zvjageljska.

- To je složeno pitanje ne samo političko, ne samo socijalno, već i psihološko. Ono je vezano za marginalizaciju ljudi. Oni su rođeni u evropskim zemljama. Ali pri tome iz nekog razloga osećaju se zapostavljeno. To ih navodi da prihvataju neke strane zapadnog liberalnog modela kao da su usmerene lično protiv njih. Oni počinju da se bave traženjem nove političke utopije. Žude za ideologijom koja bi bila globalna po svojim idejama, ali jednostavna za percepciju. U takvoj iskrivljenoj svesti varvarstvo počinje da se prihvata kao heroizam, mračnjaštvo kao otkrovenje, vojni uspesi Islamske države kao pokazatelj ozbiljnosti ove organizacije. Jer šta je to ID – to je ideologija. To je projekat koji je privlačan za deo muslimana.

Nekoliko decenija teškoće socijalno-ekonomskog i demografskog karaktera primoravale su zemlje EU da legalizuju i čak propagiraju imigraciju iz muslimanskih zemalja. Na kontinentuje vladalo mišljenje da će integracija muslimanske dijaspore u evropsko društvo doprinositi zbližavanju domaćeg stanovništva i pridošlica. Ipak to se nije desilo. Rođena u Briselu koncepcija multikulturalnosti nije profunkcionisala, a od „kotla za pretapanje“ na američki način evropljani su sami odustali. Oni su mislili da će pridošlice podeliti sa njima ideje demokratije i liberalizma. Ali takvi principi kao što su lična sloboda, sveošte biračko pravo i jednakost svih građana, nezavisno od pola, rase ili religiozne pripadnosti, bili su iskorišteni protiv njih samih.

Na kraju, kao i u vreme Marka, nad Evropom se nadvila nova avet, ali to nije komunizam, već radikalni islamizam, koji može da proguta kontinent prvo kulturno, a zatim i politički. Govori vodeći naučni saradnik Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta RAN Aleksandar Kamkin.

- Ovde postoje dva aspekta problema. Kao prvo, islam u vidu salafita i vahabita, koji je proširen među evropskim neomuslimanima sklonih radikalizmu – to je skraćena verzija islama za profanaciju, čije teze doprinose zombiranju ličnosti. Osnovna ideja sastoji se u konfrontaciji izabranog i nevernika. Popularnost ovakvih ideja zasnovana je na tome što u Evropi islamsku doktrinu znaju vrlo površno. Evropljanima je teško da razlikuju tradicionalni islam sa njegovim složenim sistemom moralnih orijentira od primitivne verzije, srčaunate na neprosvećene neofite. Radi toga treba biti stručnjak. A takvih ljudi u Evropi je malo.

Kao drugo, u Evropi vidimo totalni pad duhovnih vrednosti. To se dešava ne u poslednjih sto godina, već verovatno od doba Francuske revolucije. Odustavši od svog kulturog identiteta, od svog kulturnog koda, evropljani su isturili u prvi plan religiju liberalizma, ličnog usepha. Ali to toliko protivreči ljudskoj suštini, da ljudi traže alterantivne varijante, nalazeći ih, na primer, u radikalnom islamizmu.

Sergej Duz,