Iranski nuklearni program će prevesti iz Beča u Oman

Naredna, 11. runda pregovora šestorke sa Teheranom o iranskom nuklearnom problemu će najverovatnije proteći u decembru u Omanu. 23-24. novembra u Beču strane nisu uspele da usaglase sveobuhvatni sporazum o regulisanju problema i dogovorile su se da nastave diskusije do 30. juna 2015. godine.

Prvi kome je telefonirao predsednik Irana Hasan Rohani posle bečke runde bio je predsednik Rusije Vladimir Putin. Sudeći po saopštenju Kremlja, Rohani je obećao da će sporazum sa šestorkom biti dostignut, bez obzira na to što strane nisu mogle da se dogovore u Beču do ranije utvrđenog roka. Pri tome Teheran namerava da učini to ne za pola godine, već još ranije, za 3-4 meseca.

Proces regulisanja iranskog nuklearnog problema već 11 godina kreće se brzinom puža. Na razradu i proizvodnju prve nuklearne bombe u SAD otišlo je mnogo manje vremena. I ako pregovori dožive potpuni krah, oni se već sada smatraju uspehom.

Bečka runda je zastala na dva pitanja: planu ukidanja sankcija (Teheran traži njihovo momentalno ukidanje, zapadni pregovarači se pridržavaju etapnog prilaza) i broju centrifuga koje Iranci mogu da imaju.

Ruski MIP savetuje da se ne dramatizuje situacija oko novog nastavka diskusije. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je uverio da je u Beču urađen veći deo posla, ostalo je da se usaglase tehnički detalji.

- Dogovoreno je da se nastave pregovori. Tokom tri-četiri meseca računamo da izađemo na dokument koji će sadržati sve bazične principe, čija realizacija će zatim biti predmet tehničkih konsultacija i tehničkih razrada. U skorije vreme planirana je nova runda na nivou naših zamenika i političkih direktora.

Državni sekretar SAD Džon Keri je izrazio nadu da će Kongres SAD podržati nastavak roka pregovora o Iranu. Ali republikanci koji od novembra imaju većinu u oba doma, prete da će već u januaru usvojiti nacrt zakona u pooštravanju sankcija protiv Irana. Administracija Obame se zalaže za nastavak pregovora. Ali Džon Keri je upozorio da ako za četiri meseca između strana ne bude jedinstva po glavnim pitanjima, čitav tok pregovora će morati da se revidira.

Većina ruskih eksperata smatra da takve pretnje o revidiranju nisu ništa drugo do element političkog pritiska.

Iranski nuklearni program nije linearni problem, u njemu je mnogo komponenti i sve jedno mora da se dogovara, kaže direktor analitičkog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jvesejev. Tvrdnje da će regulisanje iranskog problema biti prebačeno na vojni scenario su upozorenje, deo pregovaračke taktike, kaže Vladimir Jevsejev.

- Strane su zainteresovane za nastavak pregovora. Ne mislim da će pregovarački proces biti zaustavljen. Tim pre što postoji interesovanje za sradnju između SAD i Irana, između ostalog povodom borbe protiv ekstremista iz organizacije Islamska država u Iraku. Postoji i problem Avganistana. Postoji određeni broj drugih problema zajedničkih za sve.

Prilaz rusije problemu uvek je bio odmeren i logičan. Pre nekoliko godina Moskva je zvanično predložila da odveze deo iranskog uranijuma kod sebe, kako bi isključila sve neočekivanosti i ukinula sam izvor sumnji za tobože nezakonito obogaćivanje uranijuma do vojne gradacije. Sergej Lavrov na bečkoj rundi je predlagao da se ide putem regulisanja pitanja etapno: da se ukida deo sankcija kao odgovor na deo uzvratnih koraka Teherana.

Izgleda da je ovaj predlog odbačen samo zato što je njegov inicijator bila Rusija.

Andrej Fedjašin,