Slonovska kljova umesto sivog miša

Prvog decembra 2014. godine prvi stalni predsednik Evropskog saveta u istoriji EU, Herman Van Rompej, koji je na datoj dužnosti bio dva mandata za redom – po 2,5 godine – zvanično je položio svoja ovlašćenja. Preuzeo ih je bivši premijer Poljske Donald Tusk. Ako je prvi u ekspertskim krugovima nezvanično stekao imidž sivog miša, njegovog naslednika smatraju radikalnijim političarem, privrženim kursu jačanja evroatlantskih veza. Između ostalog reč «tusk» na engleskom zvuči malo drugačije i znači „kljovu“ ili „očnjak“.

Eksperti napominju da je Herman Van Rompej zauzeo svoju dužnost 1. decembra 2009. godine – istovremeno sa stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu. U skladu sa tim dokumentom bazičnim za EU, dužnost šefa Evropskog saveta koji objedinjuje šefove država i vlada zemalja-članica postala je stalna. Ako je ranije savetom svakih pola godine predsedavao po redu predstavnik zemlje koja predsedava EU, počev od 2009. godine članovi Saveta se biraju kvalifikovanom većinom sa mandatom od 2,5 godine i uz mogućnost ponovnog reizbora na još jedan mandat. Ovu mogućnost je u punoj meri iskoristio prvi „predsednik“ jedinstvene Evrope.

Iza leđa odlazećem obično se ne govore neprijatnosti. Tim pre što je Rompej, koji je rešio da se posveti predavačkoj delatnosti, priznao da će mu nedostajati politička karijera u Belgiji i Evropi. Neprijatnosti kao takvih nije bilo u njegovoj biografiji. Kako je pisao pre pet godina, uoči dolaska Rompeja na visoku dužnost nemački Di Tagescajtung, izabravši ga za šefa Evropskog saveta, evropski lideri su pokazali koliko maglovito oni zamišljaju ovu dužnost utvrđenu Lisabonskim sporazumom. Prema njihovom mišljenju, novi predsednik Saveta treba da radi ono što je radio u Belgiji. Nalazeći se iza kulisa da rešava sporove, traži kompromise i postiže konsenzus. Prema rečima lista, njima nije bio potreban onaj koji će zaseniti jupitere evropske političke scene.

Herman Van Rompej je ispunio ulogu koja mu je poverena. On je i sam izjavio to neobično otvoreno: Moje lično mišljenje je potpuno drugostepeno u odnosu na ono šta misli Evropski savet. Ono što ja mislim nema značaja. Moja uloga se sastoji u traženju zajedničkog prilaza. Mišljenja političara i eksperata povodom shvatanja uloge šefa Evropskog saveta se razilaze. Pre dve godine evropski mediji su eksploatisali otrovnu repliku koju je Rompeju uputio poslanik Evropskog parlamenta, lider britanskih desničara Najdžel Faradž: Imate harizmu mokre krpe! Rompej je sve vreme boravka na dužnosti uspevao da sačuva spokojstvo. Prema mišljenju vodećeg saveznika briselskog Centra za evropska politička istraživanja (CEPS) Ervana Fuerea, Rompej je utvrdio vrlo visoki standard uloge predsednika. Zahvaljujući svojim zakulisnim naporima i ne previše zahtevnom, ali čvrstom prilazu u dostizanju konsenzusa, rekao je Fuere, Rompej je stekao poštovanje i poverenje u EU i van njenih granica.

Teško je reći da li će Rompejov naslednik Donald Tusk usvojiti takav standard. Među ocenama njegove ličnosti prevlađuju reči „oštrina“, „radikalizam“. Postoji i takvo mišljenje – SAD mogu da smatraju dospevanje poljskog bivšeg premijera na evropski politički podijum svojim uspehom. Povod za slučni zaključak su poslužile Tuskove reči u intervjuu za britanski Fajnenšl Tajms o tome da on smatra Rusiju ne strateškim partnerom, već strateškim problemom za jedinstvenu Evropu.

Između ostalog, ova izjava nosi pre ritualni karakter. Među prve izazove koji stoje pred Evropskim savetom eksperti ubrajaju zaoštravanje ekonomskih problema, rast evroskepticizma, ukrajinsku krizu koja se razvija. Istina, lična svojstva Donalda Tuska neće biti odlučujuća, smatra vodeći saradnik Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Utkin:

- Drugi čovek znači i druge osobine ličnosti, temperament i slično. Ali treba shvatiti da šef Evropskog saveta izražava stav koji je formulisan u toku diskusije između zemalja-članica. I njegov osnovni zadatak je da doprinese dostizanju konsenzusa. I ovde su važna ne toliko njegova lična ubeđenja, koliko sposobnost da ih odgurne na zadnji plan.

Uoči stupanja na dužnost Tusk je među svojim prioritetima naveo neophodnost da se u odnose sa Rusijom uvede „osetljivost“ svojstvena zemljama Istočne Evrope. Da li će ova „osteljivost“ moći da se pelcuje na svih 28 lidera EU?

Oleg Severgin,