Japan treba da pokaže pozitivan odnos prema Rusiji

Premijer Japana Sinđo Abe u razgovoru sa gradonačelnikom Nemura Sinzukeom Hasegavom potvrdio je svoju nameru da reši teritorijalno pitanje sa Rusijom.

Rešiću problem severnih teritorija i sklopiti mirovni sporazum. Kao političar, kao premijer, ja želim to da postignem po svaku cenu, rekao je Sinđo Abe.

Poznati ruski orijentalista, bivši ambasador u Japanu, sada vodeći saradnik Instituta za SAD i Kanadu Aleksandar Panov prokomentarisao je tu izjavu za Rosiju sevodnja:

- To je predizborna izjava, u njoj nema ništa konkretno. Kada je Abe tek došao na vlast, on je o tome takođe govorio. A sada je odgovarao na pitanje gradonačelnika Nemura. Šta je još mogao na to da kaže? Da je to njegov zadatak i misija. Putin takođe, kada se sastajao sa Abeom, govorio je da se on zalaže za to da se nastavi traganje za rešenjem problema. Ali sada je lopta ja japanskoj strani terena. Oni treba da pokažu pozitivan odnos prema Rusiji. Tada će moći da se učini nekakav korak unapred. Ali govoriti o traženju konkretne varijante rešenja problema upravo sada, kada Japan učestvuje u sankcijama i kritikuje Rusiju, potpuno je nemoguće. Sada nije ta atmosfera kada je moguće dogovarati se.

Govoreći o principu „nerešenog rezultata“ o kojem je govorio ranije predsednik Putin i koji je izazvao interesovanje japanske prestonice u rešavanju problema Južnih Kurila, Panov je istakao da niko nije otkrivao sadržaj tog termina. Zato, smatra ekspert, on može da se tumači bilo kako, što svi i čine. Kako ja shvatam, „nerešeni rezultat“ znači traženje kompromisa, istakao je on.

Originalno shvatanje kompromisa u teritorijalnom sporu sa Rusijom ponudio je mladi japanski naučnik iz Kijota Ivao Osaki:

- Mada je hladni rat završen, japanska spoljna politika se nije uopšte promenila. I sada japanske diplomate i političari razmišljaju samo u kategorijama hladnog rata. Oni deluju samo u tokovima američke politike. Pri tome za Japance je važno da shvate da očuvanje teritorijalnih problema ne odgovara japanskim nacionalnim interesima. Radi rešavanja teritorijalnih problema sa susedima, između ostalog sa Rusijom, Japancima je potrebno da promene svoju percepciju istorije. Kao što se zna, Japan je potpisao mirovni sporazum u San-Francisku, po njemu Japan je odustao od svih Kurila. Ali zatim japanski lideri, počev od ministra Jošide Sigerua, počeli su da govore da su Habomai, Šikotan, Kunašir i Iturup iskonska japanska teritorija. A posle jačanja japansko-američkog vojno-pokitičkog saveza 1960. godine, teritorijalni spor sa Rusijom je postao faktički predmet političke mitologije.

Moguće da je politički mit potreban takođe i kako bi nacija zbijala redove, ali ponekada iz takvih mitova izbijaju ratovi. Mit o severnim teritorijama rođen u Japanu je postao diplomatski problem, koji je izazvao negativnu reakciju prvo SSSR, zatim Rusije. 2009. godine parlament Japana je zvaničnim zakonom proglasio pripadnost severnih teritorija Rusiji nezakonitim, i to je takođe izazvalo burno negodovanje ruskih političara i diplomata. Upravo tada je tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev posetio Kunašir, tačnije akcije Rusije su bile odgovor na akcije Japana. Ali Japan, polazeći od sopstvenih predstava i ubeđenja, počeo je da prekoreva Rusiju, što je stvorilo još veće probleme u odnosima.

Ivao Osaki smatra: Japanci treba da priznaju činjenicu da je Japan bio militaristička zemlja i da je učestvovala u drugom svetskom ratu u istoj koaliciji sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom. Oni takođe treba da priznaju i to da je Japan pretrpeo poraz u ratu. To ne znači potpuno odricanje onog puta koji je Japan prešao posle rata, kaže Osaki. Japanci su se iz sve snage trudili i posle rata učinili Japan prosperitetnom zemljom. To je njihov kapital. Sada, kada je došlo vreme da se razmisli o tome kako da se on iskoristi, Japan ne treba da se svađa sa Rusijom, Južnom Korejom, Kinom, čuvajući prijateljske odnose samo sa SAD. Treba zajedno sa Rusijom, Južnom Korejom, Severnom Korejom, Kinom, ostrvom Tajvan i istim tim SAD da gradi ekonomsku zajednicu, regionalnu zajednicu, da razvija političku i ekonomsku saradnju u Aziji. Ali radi toga Japan treba da izmeni svoj način razmišljanja.

Andrej Ivanov,