Evropa bez Južnog toka: Moskva krenula zaobilaznim putem

Gasovod Južni tok trebalo je da bude postavljen preko dna Crnog mora, dalje preko teritorije Bugarske, Srbije, Mađarske, Austrije i Grčke. Glavni cilj projekta je nezavisnost južnoevropskih zemalja od tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. U prvo vreme Južni tok je dobio odobrenje Evrope, ali u procesu je prikočen zbog prepreka Evropske komisije. A kada je započela ukrajinska kriza, stvar se zaustavila u mrtvoj tački.

Ako Južni tok Evropi nije potreban, Moskva neće insistirati. U takvim uslovima Rusija ne namerava da nastavi rad na projektu, izjavio je na konferenciji za štampu u Ankari Vladimir Putin.

- Što se tiče Južnog toka, stav evropske komisije bio je nekonstruktivan. U suštini, ona nije pomagala u realizaciji ovog projekta, mi vidimo da se stvaraju prepreke za njegovu realizaciju. Ako Evropa ne želi da ga realizuje, znači, on neće biti realizovan. Mi ćemo preusmeriti tokove naših energetskih resursa u druge regione sveta – između ostalog pomoću ubrzanog razvoja projekata za proizvodnju tečnog gasa. Plasiraćemo na druga tržišta.

Između ostalog, šef države saopštio je da se uvećavaju obimi isporuka u Tursku sa popustom od 6%, a takođe je dopustio izgradnju gasnog haba, preko kojeg plavo gorivo može da stiže u zemlje Južne Evrope. Kuda će se preusmeriti tokovi ruskih energenata, saznalo se bukvalno nekoliko minuta posle izjave presednika Rusije. Predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler izjavio je da se planira izgradnja cevovoda istog kapaciteta u Tursku, sa perspektivom izlaska na granice EU. Već je potpisan memorandum između Gasproma i turskog Botas o izgradnji morskog gasovoda preko Crnog mora u pravcu Turske kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. 14 milijardi za samu Tursku, ostalo će otići na tursko-grčku granicu.

Veliki značaj ima to što je Vladimir Putin dao svoju izjavu u Turskoj – faktički ponudio joj je da postane novi tranziter ruskog gasa u Evropu. To se objašnjava time što se odnosi Moskve i Ankare poslednjih godina mogu nazvati ekonomskim sa političkim podtekstom, ističe ekspert Instituta za strateška istraživanja Ana Glazova.

- U slučaju Rusije i Turske politički odnosi se mogu sasvim opravdano povezati sa trgovinsko-ekonomskim. Upravo baza trgovinsko-ekonomske saradnje postala je osnovni temelj za napredak političkog dijaloga između dve zemlje poslednjih decenija. U suštini, oni projekti koje realizuje Rusija i Turska, pre svega energetski, počev od Plavog toka koji je bio realizovan još 2013. godine, nisu toliko ekonomski, koliko dobijaju geopolitički karakter.

Eksperti su jednodušni: nikakvih ekonomskih rizika u odustajanju od Južnog toka za Rusiju nema. Jer projekat je u velikoj meri trebalo da svede na minimum rizike za evropske klijente, koji su već više puta osećali teškoće zbog prekida osnovnog tranzitnog toka preko teritorije Ukrajine. Tako da reakcija iz evropskih zemalja (onih koje su zaista bile zainteresovane za projekat) sasvim je očekivana. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nazvao odluku Rusije o izlasku iz Južnog toka lošom vesti za Srbiju. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je nazvao novost dramatičnom i izjavio da Evropa ostavlja bosanske Srbe u situaciji kada će morati da plate tranzit gasa zapadnim posrednicima.

Interesantan komentar je stigao iz američkih poslovnih krugova. Tamo su istakli da je odustaviši od Južnog toka Kremlj skinu sa dnevnog reda pitanje politizacije isporuka ruskog gasa u Južnu Evropu. Svojim korakom Rusija je stavila tačku na sve pokušaje špekulisanja na temu političkog pritiska Moskve na razne zemlje.