„Od Italijanke koja se sada nalazi na čelu evropske diplomatije, očekivali smo čvršći stav...“

Federika Mogerini je objavila da će odluka o novim sankcijama protiv Rusije biti doneta naredne nedelje. Glas Rusije objavljuje intervju sa Džuliom Sapelijem, profesorom ekonomije Milanskog državnog univerziteta i direktorom fonda «Enrico Mattei».

Koje posledice za Italiju je imalo uvođenje sankcija protiv Rusije?

- Za sada je još prerano računati štetu. Kako bi statistika bila verodostojna, potrebno je vreme. Ipak, već sada je jasno da za mašinogradnju i prehrambenu industriju, ključne za ekonomiju Italije, gubici su se ispostavili vrlo veliki i biznismeni su vrlo zabrinuti.

Šta mislite, zašto bez obzira na ekonomske gubitke i smanjenje radnih mesta, EU, uključujući Italiju, nastavlja da ide putem sankcija? Gospođa Mogerini je već objavila da će naredne nedelje biti uvedene nove sankcije...

- To se objašnjava u prvom redu pritiskom od strane SAD. Vidimo da posle kraha sovjetskog sistema ista ta Amerika na sve načine protivi se sklapanju međunarodnog sporazuma o granicama po obodu bivšeg SSSR. Umesto toga oni razmeštaju u Poljskoj rakete koje neposredno prete Rusije i raspiruju konflikte, prvo u Gruziji, a sada i u Ukrajini. Nemačka se našla u svojoj najvažnijoj istorijskoj ulozi: da bude karika između čitave Evrope i Rusije. I EU, bez obzira na ozbiljne ekonomske protivrečnosti u odnosima sa SAD, popustila je pod pritiskom Amerikanaca.

U čemu vi vidite izlaz iz nastale situacije? Odluka o ukidanju sankcija od strane EU može da bude samo jednoglasna?

- Rusija takođe mora nešto da uradi. Čak imajući u vidu da se pripadnost Krima Rusiji ne razmatra, ruska diplomatija treba da doprinosi dostizanju rešenja u okviru jedinstvene ukrajinske dražve prilikom osiguranja prava i sloboda ruskofonske manjine. Istovremeno je neophodno odustati od svih pokušaja eskalacije oružanog konflikta. Istovremeno je neophodno odustati od svih pokušaja eskalacije oružanog sukoba. Tačnije, Rusija treba uradi svoj deo posla.

Takve zemlje kao Italija i Francuska tradicionalno podržavaju tesne veze sa Rusijom. Na pretposlednjem zasedanju diskusionog kluba Valdaj, bivši premijer Francuske Fransoa Fijon je rekao Putinu da kod nas treba da bude Evropa od Atlantika do Urala. Ne treba zaboravljati da bez obzira na to što je Nemačka podržala sankcije, nemački biznismeni nastavljaju da putuju u Rusiju i na sve načine se trude da ove sankcije zaobiđu. Oni treba da budu onaj glas razuma koji će ubediti Evropu da odustane od sankcija.

Od sankcija još nikada nije bilo nikakve koristi! Setite se šta je bilo na Kubi: sankcije su samo doprinele tome da su dva diktatora nastavila da upravljaju, a stradali su obični građani Kube. Iran takođe nije osetio ozbiljne posledice od sankcija, a mi smo naneli štetu svetskoj energetskoj industriji. U celini sankcije nikako ne doprinose jačanju mira i prevladavanju napetosti. Evropi je vreme to da shvati!

Možda i Italija treba da sluša glas svojih biznismena?

- Van svake sumnje. Prvo mi se činilo da ministar Mogerini podržava takvo mišljenje. Ali čim je ona dobila dužnost u Briselu, njena razumnost je nestala pod pritiskom koji se na nju vrši. Od Italijanke koja sada predvodi evropsku diplomatiju, mi smo očekivali više čvrstoće u odbrani pozicija pred licem takve evropske politike koja nanosi štetu ne samo Rusiji, već i čitavoj Evropi.

U čemu se sastoji uloga Italije, posebno u kontekstu njenog predsedavanja EU?

- Period predsedavanja Rencija završava se, ali ozbiljnih rezultata nema: postoje samo obećanja: 600 milijardi od Junkera, mogućnost usvajanja investicionog plana, odstupanje od nemačke politike stroge štednje.

Rezultati predsedavanja Italije bili bi mnogo suštinskiji kada bi Italija mogla da prenosi Evropi glas zdravog razuma, i u tom smislu Mogerini treba da bude izraz takvih raspoloženja.

Šta još možete da kažete povodom nastale situacije?

- Kao Italijanu, a imam skoro 70 godina, veoma mi je tužno sve to da vidim, zato što sam uvek bio u avangardi istorije naše zemlje zajedno sa ENI, FIAT i video kako smo radili zajedno sa Rusijom. To što smo radili koristilo je i Rusima i Italijanima: davali smo ljudima posao. I bolno mi je da vidim ono što se sada dešava. Kao intelektualac i naučnik, u toj meri koliko mi je dostupno, ja ću činiti sve da okrenem situaciju u suprotnu stranu.

Tatjana Santi,