Istorija Ermitaža: Komisioneri Katarine Velike

Peterburški Ermitaž... Još Petar Prvi počeo je da kupuje dela zapadnoevropskih majstora slikarstva. Kolekciju je dopunjavala i njegova ćerka, Jelisaveta Petrovna. Ali rođenje čuvenog muzeja dugujemo carici Katarini Velikoj. Ermitaž je njeno čedo. I upravo ona je postavila osnove buduće galerije slika, ostavivši za sobom skoro 4000 slika, od kojih veliki deo predstavlja remek-dela svetske umetnosti.

A još skulptura, posuđa, nakita... Razume se, Jekaterina je imala pomoćnike – njene agente, ili kako su ih zvali, komisionere: poverenike koji su za Katarinu kupovali čitave zbirke od evropskih kolekcionara. Nemački publicista baron Malhior Grim, francuski pisac i feliki filozof epohe Prosvetiteljstva Didro, njegov sunarodnik, čuveni skulptor Etjen Moris Falkone, diplomata knez Dmitrij Golicin...

Katarina je i sama posedovala veličanstveni umetnički ukus i strast ka kolekcioniranju. Ali shvatala je čije mišljenje vredi poslušati. Što je najvažnije, umela je da sluša svoje komisionere i da im veruje, govori istoričar umetnosti, dirktor Naučno-istraživačkog instituta Ruske akademije umetnosti Andrej Tolstoj.

- Katarina Druga je bila evropski orijentisana. Nije slučajno što je za prijatelje imala istaknute kulturne poslenike – filozofe, pisce, ljude od umetnosti. I zato, kada je htela da napravi javni umetnički muzej, obratila se svojim partnerima sa molbom da joj pomognu da formira kolekciju. Zaista, i Grim, i Jusupov, i Falkone – svi oni su nesumnjivo poštovali Katarinu i bili posebno blagonakloni prema njenim interesovanjima. Sa zadovoljstvom su se prihvatili ove misije, i zahvaljujući njihovim savetima, zahvaljujući savetima onih koje su oni preporučili Katarini, zbirka Ermitaža brzo se popunjavala. I što je najvažnije, popunjavala se prvoklasnim delima. Kupovale su se čitave kolekcije!

Uz Grimovu pomoć, koji je kao komisioner ruske carice za umetničke poslove bio sa njom u aktivnoj prepisci tokom 20 godina, 1781. godine kupljena je kolekcija frofa Boduena. Ova veličanstvena zbirka je imala oko 119 prvokalsnih slika, pretežno flamanske i holandske škole. Među njima je devet radova Rembranta, među njima Devojka proba minđuše, Portret starca, Portret starice, kao i platna Antonisa van Dajka, Adrijana van Ostadea, Jakoba van Rejsdala i Tenirsa Mlađeg.

A zahvaljujući Didrou u Ermitažu se pojavio jedan od najboljih radova Žana-Batista Greza. Ova slika na kojoj je predstavljen paralizovani starac okružen brigom porodice koja ga voli ima dva naziva – Paralizovani ili Plodovi dobrog vaspitanja. Drugi je za nju smislio sam Didro, on je odredio žanr slike kao „pouka u bojama“. On je i bio posrednik između Jekaterine Velike i umetnika u kupovini ovog vrednog dela.

1772. gdoine Jekaterinina kolekcija je bila popunjena mramornom bistom Dedroa, koju je po njenoj narudžbini napravila Mari-An Kolo, talentovana učenica skulptora Falkonea. Didro je bio njihov zajednički prijatelj. Šta više, upravo prema savetu enciklopediste carica je poverila Falkoneu da izvaja spomenik Petru Prvom na konju. Skulptor je celog života sanjao o monumentalnom delu. Svoj san čuveni Francuz je ovaplotio u Rusiji.

Katarina Ivaško,