Pregovori u Minsku: Kretanje u stranu realnosti

Nova runda pregovora predstavnika Kijeva i Donbasa u glavnom gradu Belorusije, Minsku, planirana je za 9. oktobar. Očekuje se da će strane usaglasiti plan realizacije prethodnih dogovora, između ostalog o međusobnom povlačenju teškog naoružanja i prekidu vatre.

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko objavio je deveti decembar danom artiljerijskog zatišja. Tako je priznao da bez obzira na ranije postignute sporazme, ukrajinske snage bezbednosti vrše artiljerijske napade na Donbas. Sada je objavljeno, može se reći, primirje u okviru primirja. I postoji nada da će ovog puta stanovnici Donbasa zaista dobiti mogućnost da mirno spavaju noću. U krajnjoj liniji Kijev je prvi put pomislio o stanovnicima Luganska i Donjecka kao o ljudima koji poseduju sva prava, između ostalog pravo glasa. Kijevska vlast je priznala da bez direktnih pregovora sa predstavnicima Donbasa konflikt ne može da se reguliše. Ni Evropa, ni SAD, ni Rusija, već upravo Kijev i ustanici treba da se dogovore šta da rade dalje. Zato za susret je odabran Minsk, a ne Ženeva, na čemu su insistirali neki kijevski političari, između ostalog premijer Arsenij Jacenjuk, podvlači politikolog Viktor Kuvaldin.

- Jasno je šta je stajalo iza izbora mesta. Minsk znači da će tamo učestvovati kao ravnopravne strane predstavnici samoproglašenih republika. U Ženevi ne bi ih bilo, ali bi bile SAD. To je očigledno pomeranje u stranu realizma. To je shvatanje činjenice da hteli – ne hteli, sa rukovodstvom samoproglašenih republika, sa ljudima koji su dobili podršku na izborima, moraće da razgovaraju.

Dogovori već postoje. Ostalo je samo da se ispolji politička volja i da se realizoje ono što već tri meseca postoji na papiru. Na pregovorima u Minsku 5. i 19. septembra bilo je odlučeno između ostalog da se prekine oružana konfrontacija i da se formira tridesetokilometarska demilitarizovana zona od onih granica koje su nastale u tom trenutku. Dokument su odobrili OEBS i UN. Ipak u praksi Kijev je iskoristio prekid aktivnih bojevih dejstava radi pregrupisanja trupa, popunu ličnog sastava i naoružanja. Na kraju teritorijz pod kontrolom ustanika i dalje gađaju Gradovi, Smerči i ostali uređaji teške aritljerije. Granate lete daleko u pozadinu. Izveštaji pokazuju da svakog dana u Donbasu pod granatama ginu civili. Posmatrači misije OEBS-a potvrđuju da projektili lete sa strane položaja ukrajinskih snaga bzbednosti.

Devetog decembra Kijev i Donbas uz posredništvo Moskve i OBES-a pokušavaju da još jednom usaglase etape civilnog regulisanja konflikta. Da se dogovore o grafiku povlačenja teške vojne tehnike iz zone dometa do protičničke teritorije. Strane imaju još mnogo tačaka koje zahtevaju usaglašavanje. Na primer, kako dolazi zima Ukrajini je krajnje potreban ugalj iz Donbasa. A stanovnicima Dobnasa bankarski računi koje je Kijev zamrznuo, potreba je mogućnost slobodnog raspolaganja svojim sredstvima. Ali najvažnije je što su svima potrebne garancije mira i bezbednosti.

Postoji izvesna nada da posle pregovora devetog decembra u Donbas će konačno stići pravo primirje.

Tatjana Tabunova,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut