Ukrajina: Rat ili pokušaj federalizacije?

Novi pokušaj da se početkom decembra postignu dogovori između Kijeva i Donbasa o prekidu oružane konfrontacije na liniji dodira strana nisu uspeli. Donjeck i Lugansk su raspoloženi i dalje da brane glavno pravo svojih stanovnika na život, ali spremni su na sve političke pregovore.

Što se tiče Kijeva, odatle dolaze protivrečne izjave. S jedne strane, Ukrajina tvrdi da neće ostaviti svoje građane koji žive na istoku. Sa druge ekonomska blokada Donbasa se nastavlja. Tako da na šta će na kraju tipovati Kijev – na vojno rešenje problema ili na političko regulisanje? Izgleda da će odgovor na ovo pitanje biti dat na potpuno drugom mestu.

Ukrajina namerava da obnovi svoj uticaj na terotoriji Donbasa koji nije pod njenom kontrolom ne vojnim, već političkim sredstvima. O tome je ovih dana izjavio ministar inostranih poslova ove zemlje Pavel Klimkin. Na pitanje da li se planira osvajanje Donjecke oblasti, ministar je odgovorio negativno, dodavši da će ukrajinske vlasti nastaviti da se pridržavaju minskih dogovora. To je miroljubiva izjava u suštini, ali opovrgao ju je zamenik stalnog predstavnika Ukrajine u UN Andrej Cimbaljuk. Prema njegovom mišljenju, vojna operacija koja se de-fakto pretvorila u građanski rat, odgovara Povelji UN i odgovaram obavezama zemlje u okviru međunarodnog prava.

Uporedo sa tim Ukrajina sprema nove snage i pregrupiše jedinice koje se već nalaze u zoni konflikta. I to da ne govorimo o tome što se borbena dejstva u Donbasu ne prekidaju, a ukrajinska vojska nastavlja redovno da gađa civile iz svih vidova teškog naoružanja. Rukovodilac pokrajinskog predstavništva Fonda konceptualnih tehnologija Valerij Pjakin smatra da će se konačno rešenje o regulisanju konflikta donositi van granica Kijeva. Pitanje je gde tačno.

- Sopstvenu vlast i sopstvenu volju Kijev uopšte nema. Ima naddržavnu upravu. Pre toga naddržavna uprava je bila isključivo u Vašingtonu. I u skladu sa tim rat u Donbasu je bio neizbežan. Sada uprava postepeno prelazi EU. I počinje pritisak na Kijev, na izvršne organe, da rata ne bude. Svi odlično shvataju da će se oslobođeni kazneni bataljoni okrenuti protiv sopstvene vlasti.

Predstavnici Kijeva koji istupaju na međunarodnim platformama ipak nastavljaju da koriste antirusku retoriku, optužujući Moskvu za različite prekršaje, između ostalog obaveza u sferi borbe protiv terorizma. Po svemu sudeći, to se radi s jednim ciljem koji ni za koga više nije tajna: opravdati svoja dejstva u Donbasu. Ukrajinska vlast i njeni strani koordinatori ovaj adut iz rukava spremni su da izvuku u svakom trenutku, izjavivši da nastavak borbenih dejstava nije ništa drugo do odgovor na spoljnu agresiju.

Ekonomska blokada Donbasa je priprema za novu intervenciju Kijeva, izjavo je krajem novembra ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. I ako ova odluka bude doneta – u Kijevu ili Vašingtonu – situacija za čitavu Ukrajinu može da postane neopoziva. Na primer, zato što će ustanici morati da započnu ofanzivu sa jednim ciljem – da odbace ukrajinske snage bezbednosti sa položaja sa kojih oni gađaju civilne gradove. I tada razmere konflikta neizbežno će se uvećati. A u aktualnim političkim, ekonomskim i socijalnim uslovima to nije korisno ni za koga na teritoriji kako Ukrajine, tako i Donbasa. Između ostalog, onaj kome je koristan ovaj scenario koji predviša formiranje permanentnog kriznog žarišta u blizini Rusije, nažalost, postoji. Ali nalazi se vrlo daleko od Evrope i učasi rata za njega nisu ništa više do stabilna fraza.

Ilija Harlamov,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut