SAD insistiraju na očuvanju Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa

Vašington je saopštio da radi na kompleksu vojnih mera uz pomoć kojih će naterati Moskvu da se pridržava Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa (RSMD). Istina, SAD ne raspolažu konkretnim dokazima o narušavanju datog sporazuma od strane Rusije, dok RF odbacuje sve insinuacije na ovu temu.

SAD su spremne da preduzmu diplomatske, ekonomske i vojne mere kako bi bile sigurne da Rusija neće dobiti značajnu prednost ako prekrši Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, saopštila je zamenica državnog sekretara SAD Rouz Getemiler na slušanju u Kongresu. Pri tome, fakt narušavanja RSMD od strane Rusije nije zabeležen. Međutim, sama mogućnost napuštanja sporazuma od strane Moskve, za Stejt department je dovoljna da krene u razmatranje mera pritiska, komentariše vojni ekspert, član Ekspertskog saveta predsednika Vojno-privredne komisije pri vladi RF Viktor Murahovskij:

- SAD smatraju kršenjem RSMD stupanje u Oružane snage Rusije operativno-taktičkog kompleksa „Iskander-M“ koji može da pušta kako balističke rakete dometa do 280km, tako i krstareće rakete R-500 sa zvaničnim dometom od oko 480km. Iako je Rusija predstavila SAD sve zvanične karakteristike ovih vidova oružja, oni smatraju da ove krstareće rakete mogu imati domet i preko 500km. One ne izlaze iz okvira Sporazuma o raketama srednjeg i malog opsega.

Do ovog pitanja ne bi ni došlo da je Zapad pristao na konstruktivnu saranju sa Rusijom u sferi bezbednosti. 2010. godine na samitu Saveta Rusija-NATO Moskva je predložila da se izgradi jedinstveni sistem protivraketne odbrane u Evropi. Međutim, zemlje NATO su odbile i radije prihvatile američku varijantu EvroPRO. Rezultat toga je da su se blizu ruskih granica pojavili savremeni vojni kompleksi. Postavljanje sistema „Iskander“, kao odgovor na pretnju NATO, izazvalo je nervoznu reakciju Zapada, dok su protivrakete koje se koriste na ovim ruskim sistemima postale povod za optužbe o potencijalnom kršenju Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa od strane Rusije.

Međutim, ozbiljno odstupanje od RSMD vrše upravo SAD, smatra Viktor Murahovskij:

- Amerikanci poseduju bespilotne letelice sa udarnim naoružanjem, koje su, u suštini, krstareće rakete. Upravo njihov domet se ne uklapa u ograničenja Sporazuma: postoje obrasci dometa od 700km i 1200km.

Osim toga, prilikom testiranja sredstava PRO SAD koriste se rakete-mete, čije karakteristike su slične raketama srednjeg i malog dometa. Na ovo je još ranije MIP RF obraćalo pažnju Vašingtonu. Legitimnu zabrinutost Moskve izazivaju i kompleksi koje SAD namerava da postavi u Poljskoj i Rumuniji.

Ipak, američke vlasti ne primećuju kršenja sa svoje strane. Njih brine samo to da Moskva zaista može napustiti RSMD. Diskusije na ovu temu se odavno vode u ekspertnim krugovima. Sporazum su potpisali 1987. godine predsednici SSSR i SAD Mihail Gorbačov i Ronald Regan. Strane su se obavezale da neće proizvoditi, testirati niti postavljati balističke i krstareće rakete srednjeg (od 1000 do 5500 km) i malog (od 500 do 1000km) dometa. Ali, proteklih godina raspored sila u svetu se izmenio i danas sporazum ne odgovara interesima bezbednosti Rusije, smatra vojni ekspert, glavni urednik lista „Vazdušno-kosmička odbrana“ Mihail Hodarjonok:

- Sporazum u korenu ne odgovara geopolitičkim i geostrateškim interesima Rusije. Amerikancima rakete takvog tipa nisu potrebne, jer su oni sa dva okeana odvojeni od glavnih teatara vojnih dejstava. Dok je Rusiji zabranjeno da poseduje takve rakete, Indiji i Pakistanu je dozvoljeno, a Iran ubrzano razvija svoje programe, vezane za rakete ove klase. Kina, takođe, poseduje takve rakete. S tim u vezi, sporazum je prestao da odgovara nacionalnim interesima Rusije. Izaći iz njega – zadatak je bliskog vremena. Može se uraditi tako, kao što su u svoje vreme uradili Amerikanci sa sporazumom o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine: jednostrano su izašli i gotovo.

Konsultacije između Rusije i SAD po pitanju RSMD održane su 11. septembra 2014. godine u Moskvi. Strane su se razušle nezadovoljne dobijenim odgovorima. MIP RF saopštilo je da još uvek nema razgovora o nastavku konsultacija na ovu temu.