Ukrajina se odrekla neutralnosti, NATO na korak bliže Rusiji?

Vojno priklanjanje Zapadu, na granice Ukrajine će sasvim sigurno dovesti još više ruskog naoružanja, kao i još više naoružanja sa Zapada. Time će Ukrajina postati jedna vrlo nestabilna zemlja na osetljivom delu evropske teritorije.

Parlament Ukrajine doneo je 23. decembra odluku da napušta vojnu neutralnost. Ovim potezom je Ukrajina zauzela kurs prema mogućem članstvu u NATO, što je Rusija odmah okarakterisala kao „neprijateljski gest“.

Ukidanje statusa vojne neutralnosti zapravo otvara vrata Ukrajini da se pridruži drugim vojnim savezima, a ova odluka predstavlja promenu u pogledu unutrašnje i spoljašnje politike u odnosu na status neutralne zemlje, koji je ozvaničio nekadašnji predsednik Viktor Janukovič 2010. godine. Odluku ukrajinskog parlamenta i moguće posledice koje ona sa sobom nosi, komentariše Slobodan Samardžija - spoljnopolitički analitičar iz Beograda:

- Tim odustajanjem od neutralne pozicije, Ukrajina je zapravo najviše doprinela toj želji pojedinaca da se zemlja zapravo podeli na dva dela- tako da jedan deo bude proruski, a drugi da bude priklonjen Zapadu. To je naravno najgora varijanta - iz ekonomskih, socijalnih, kulturnih i mnogih drugih razloga i naneće mnogo štete Ukrajini i njenom narodu. Sa druge strane, vojno priklanjanje Zapadu (jer iza te odluke da se ukine neutralni status, izvesno je da stoji odluka da se ide ka integracijama sa NATO-om), na granice Ukrajine će sasvim sigurno dovesti još više ruskog naoružanja, kao i još više naoružanja sa Zapada. Time će Ukrajina postati jedna vrlo nestabilna zemlja na osetljivom delu evropske teritorije. Sumnjam da iko u Evropi želi to, osim naravno Amerikanaca koji naravno nisu u Evropi i koji zapravo i vode celu tu igru. Evropa želi da se konačno smiri i da nestanu svi tragovi nekadašnjih podela na Istok i na Zapad.

Inače, predlog zakona, koji je predsednik Ukrajine Petar Porošenko podneo 18. decembra, u parlamentu je podržalo 303 poslanika, što je 77 glasova više od minimuma potrebnog za usvajanje predloga, dok je samo osam poslanika glasalo protiv. Ipak, Goran Danilović, šef poslaničke grupe „Demokratski front“ crnogorskog parlamenta smatra da bi zadaci nove vlasti u Kijevu trebalo da budu sasvim drugačiji:

- Ukrajina i njena novoizabrana vlast moraju povesti računa o svom interesu više nego o interesu onih sa Zapada, koji na njenoj teritoriji vrše ispitivanja. Zadatak nove ukrajinske vlasti je da budu veza između Rusije i Zapada a ne predstraža Zapada prema Rusiji.

Jasno mi je da je donešena odluka koja menja neki raniji strateški izbor, ali ne znam koliko je ova odluka autonomna. Verujem da ukrajinska vlast mora tražiti rešenje krize u unutrašnjem dijalogu.

Lako je drugima koji priželjkuju konflikt, kada se on neće odigrati kod njih. Najbolje je kad se vaš interes brani na tuđoj zemlji - i kad je ovaj konflikt u pitanju, Ukrajina je za mnoge tuđa zemlja. Izbor njenog političkog rukovodstva je da li će vlastiti interes staviti ispred tuđih interesa.

U Briselu su (ne)očekivano oprezno reagovali na napuštanje politike neutralnosti i želju Ukrajine da im se priključi naglašavajući da se pre prijema mora ispuniti mnogo uslova. Sličnog je mišljenja i vojni analitičar Igor Tabak iz Zagreba:

- Dakle, koliko god da je takav potez mogao biti simboličan i mogao parlamentu u Kijevu dati možda nekakvu dodatnu sigurnost - to je ipak najpre jedna politička unutrašnja stvar.

Jasno, danas su nešto drugačiji odnosi i ponešto su drugačije i čisto političke okolnosti u Kijevu i u susedstvu Ukrajine. Ali, takav sam potez za sebe, još ne znači mnogo. NATO savez ipak ima jednu prilično ozbiljnu proceduru ulaska u članstvo, a to Hrvatska kao jedna od najsvežijih članica dobro zna. Isto, to je jako dobro probala na svojoj koži i Crna Gora. Dakle, od takve same odluke ili čak neke velike saradnje, pa do punog članstva je jako dugačak put. Zato, čisto iz pozicije promatrača iz Zagreba ne mislim da takva interna ukrajinska odluka sama po sebi predstavlja ikakvu revoluciju.

Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da je nemačka kancelarka Angela Merkel i javno u nekoliko navrata ukazala na to da ne vidi budućnost Ukrajine u NATO. Uz to su i mnoge druge članice neraspoložene prema mogućnosti da se zemlja koja je u građanskom ratu uopšte poziva u članstvo. Ipak, ko od ovog ukrajinskog manevra može imati koristi, govori Aleksandar Radić vojni analitičar iz Beograda:

- Kada Ukrajina kaže da želi da uđe u NATO, to je njen jednostrani politički čin koji će poslužiti SAD i zemljama koje su okupljene oko Amerikanaca u nastojanju da pruže podršku jačanju ukrajinskog vojnog potencijala.

Ali, kada je reč o samom članstvu, šanse su na duže vreme veoma male. Očigledno je da u Evropi postoji jedna vrlo snažna grupa zemalja predvođena vodećim evropskim silama, koja ne vidi Ukrajinu u NATO, bar ne u nekoj skorijoj budućnosti.

U svakom slučaju, novi status Ukrajine biće olakšica za one koji žele da naoružavaju Ukrajinu, da joj pruže obaveštajnu, propagandnu ili bilo koju drugu podršku. To neodoljivo podseća na situaciju iz devedesetih godina na Balkanu, kada je recimo Hrvatska uživala veliku podršku SAD, iako u to vreme nije bila čak ni formalno aspirant za ulazak u NATO.

Ruski zvaničnici su se, takođe, oglasili ovim povodom izjavivši da smatraju da je odbacivanje vojne neutralnosti Ukrajine kontraproduktivno i da samo jača konfrontaciju. Šta će korak kijevskih vlasti zapravo doneti u budućnosti i kome on sada ide na ruku, ostaje da pokaže vreme.

Jovana Vukotić,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut