Kosovo i rakija - dve najstrože zabranjene stvari u evropskoj Srbiji?

Kada jednog dana predsednik Tomislav Nikolić „pronađe vremena“ za susret sa nemačkim ambasadorom Hajncom Vilhelmom, koga zasad očigledno izbegava zbog „neoprostivog gafa prekoračenja granice lepog ponašanja“, onda to će to biti prilika da napokon razjasne pitanje – da li će za Srbe u Evropskoj uniji biti podjednako kažnjivo posedovanje i Kosova i rakije?

I dok je za Kosovo prilično jasno da će ono za Srbe biti proglašeno „zabranjenom supstancom“, te da će ga Brisel u budućnosti smatrati „nelegalnom robom“ ako ga slučajno pronađe u srbskim rukama, kao na primer u preambuli Ustava, narodnim pesmama ili u kolektivnom sećanju, o čemu je nedavno govorio Nikolić tvrdeći da je sasvim dobro čuo od komesara Hana da će to ipak biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, dotle sa rakijom stvari stoje malo neizvesnije. Zato pogledajmo nekoliko primera iz najbližeg srbskog susedstva da odgovorimo i na to pitanje.

Iako ovlašćeni predstavnici briselske administracije u Srbiji, poput na primer Majkla Devenporta, povremeno umirujuće poručuju srbskim ljubiteljima dobre šljivovice, kruškovače i kajsijevače da ne treba da brinu, jer će rakiju moći da peku i u Evropskoj uniji, svi oni pri tom vešto propuštaju da kažu ono najvažnije, a to je – koliko će takvo zadovoljstvo koštati srbskog seljaka?

Recimo, u Hrvatskoj svako pre pečenja rakije čak i za svoje sopstvene potrebe, prvo mora pod pretnjom astronomske kazne od 1400 evra da se registruje i plati paušalni iznos u vrednosti od blizu 2000 dinara po kazanu, a tek zatim mu je dopušteno da napravi najviše 50 litara rakije, posle čega je dužan da plati 360 dinara za svaki sledeći litar, što znači da takva rakija košta seljaka skoro isto koliko i vinjak koji može da kupi u najbližoj prodavnici, iz čega proizilazi zaključak da se u Evropskoj uniji zaista može peći rakija, ali pod toliko nepovoljnim uslovima, da je veliko pitanje kome se to isplati.

Osim toga, svi proizvođači rakije, pa makar i oni najmanji, moraju u skladu sa strogim briselskim pravilima da dokažu koliko su ispekli rakije pred carinskim inspektorima, koji u Evropskoj uniji imaju široka ovlašćenja da pregledaju sva domaćinstva, a takođe se kontrolišu i kafane, trgovine, pa čak i sportski klubovi, automehaničarske radnje i razna druga mesta u potrazi za nelegalno ispečenom rakijom, o čemu su pisale i ozbiljne dnevne novine u Hrvatskoj. A to je bio razlog i takvih tragikomičnih scena, poput one kada su inspektori u jednom selu uleteli u nečiju kuću u potrazi za rakijom, zbog čega su sve komšije počele na brzinu da zakopavaju svoju rakiju po obližnjim njivama.

Kada se sve to ima u vidu, onda postaje jasnije da će bez obzira na drugačija uveravanja, u Evropskoj uniji za Srbe da bude podjednako zabranjeno i posedovanje Kosova i posedovanje rakije, barem na onaj način kao do sada. A to znači da će i predsednik Tomislav Nikolić uoči nekog budućeg zamišljenog susreta sa briselskim komesarima nakon ulaska u Uniju, verovatno morati da se uveri da je takođe bezbedno zakopao na njivi ne samo svoju čuvenu rakiju „Tomovaču“ ako je nije ispekao po evropskim pravilima, nego i svoj primerak Ustava Srbije ako iz njega nije izbacio južnu srpsku pokrajinu.

Ratko Paić,