Rublja uči da plovi kroz oluju

Puštanje rublje u slobodnu plovidbu, što su odavno najavile finansijske vlasti RF, nije bilo neočekivano, ali je ruska valuta morala da nauči da plovi u ekstremnim uslovima. Na kraju je kurs rublje prema osvnovnim svetskim rezervnim valutama – dolaru i evru – 2014. godine osetio najdramatičniji pad od krizne 1998. godine.

Sredinom decembra dolar i evro su prevladali psihološke barijere od 80 i 100 rubalja. Dolar je skakao do 80,1 rublju, a evro do 100,74 rublje, tačnije 2,4 i 2,2 puta u odnosu na nivo zatvaranja prošle godine.

2014. godine podudarilo se, kao u idealnoj oluji, nekoliko faktora koji su stvorili kolosalni pritisak na kurs nacionalne valute Rusije.

Glavni od njih je bio ekstremni pad cena nafte, koji se beleži već nekoliko godina. Drugi ništa manje važni faktor je konfrontacija Rusije i Zapada zbog ukrajinske krize, koju je niz eksperata već nazvao novim hladnim ratom.

Škriljačna revolucija koja u SAD traje nekoliko godina upravo 2014. je dala rezultate. Amerika je po rezultatima prvog polugodišta izbila na prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte, pretekavši Saudijsku Arabiju i Rusiju i značajno smanjivši uvoz goriva. To je uslovilo fizički višak nafte u svetu i gurnulo naftne cene nadole.

Sa druge strane, naglo su se zaoštrili geopolitički rizici investiranja u ruske aktive zbog kriznih događaja u Ukrajini, koji su se pretvorili u pridruživanje Krima RF, rat u Donbasu i sankcije protiv Rusije.

Centralna banka je očigledno predvidela razvoj događaja i vodila rublju ka slobodnoj plovidbi, u slučaju potrebe bacajući spasilački krug u vidu valutnih intervencija.

Prvi ovogodišnji nagli skok dolara i evra bio je fiskiran u martu u kontekstu dozvole da se upotrebi vojska u inostranstvu, koju je Savet Federacije dao predsedniku RF Vladimiru Putinu. Dolar je tada skočio do 36,7 rubalja.

Na kraju, u jedan dan marta, CB je bila primorana da proda oko 11 milijardi dolara radi stabilizacije kursa rublje. To je delovalo i od sredine marta rublja se konačno učvrstila.

Ipak, krajem novembra i posebno sredinom decembra, kada je nafta Brent pala do 58,5 dolara za barel, rublja je naglo počela da pada. Vrhunac je bio u crni ponedeljak i utorak, 15. i 16. decembar. Tada su dolar i evro skočili za jedan dan za 10% i 28% i dostigli nivo od 80 i 100 rubalja.

Pad nacionalne valute je primorao CB i vladu da preduzmu vanredne mere. Nagli skok godišnje kamatne stope CB sa 10,5% do 17%, prodaja valute od strane Ministarstva finansija, konsultacije sa izvoznicima o prodaji valutne zarade i verbalne intervencije predstavnika raznih nivoa vlasti pomogle su rublji da se malo oslobodi napada.

Istovremeno pomalo se smirila situacija i na svetskom tržištu nafte. Cijena za Brent stabilizuje se oko 60 dolara za barel. Na kraju je krah rublja smenjen izvesnom korekcijom u pravcu skoka.