Spasioci Ministarstva za vanredne situacije: Spremnost broj jedan

Dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana nedeljno, u takvom režimu navikli su da rade spasioci Ministarstva za vanredne situacije. Profesionalizam ruskih stručnjaka i njihova spremnost da priteknu u pomoć u svakom momentu ceni se u čitavom svetu. Kuba, Filipini, Srbija – njihov posao ne zna za granice.

Mehanizam rada ruskih spasilaca je vrlo prost. Kada se u bilo kojoj tački sveta dešava vanredna situacija sa kojom zemlja ne može da izađe samostalno na kraj, vlasti države se obraćaju specijalnoj strukturi UN, odgovornoj za ova pitanja. U pojedinim slučajevima one mogu da se direktno obrate Rusiji sa molbom za pomoć. Do sada Moskva nikoga nije odbila. Oni su spremni da priteknu u pomoć svakom, kaže predsednik Izvršnog komiteta Savezne ruske društvene organizacije Ruski savez spasilaca Sergej Ščetinjin:

- Naši spasioci se razlikuju od svojih stranih kolega velikom humanošću i saučešćem prema tuđoj nesreći. Oni imaju povećanu radnu sposobnost, povećano osećanje duga i humanost. Zato rade 24 sata dnevno, ponekad kršeći tehniku bezbednosti radi spasavanja ljudskog života. Nije važno čiji je to život – Amerikanca, Francuza, Japanca. Ovde nema nikakve politike.

Spasioci rade praktično na čitavoj zemljinoj kugli. Tako su se 2011. godine među prvima pojavili u Japanu, gde se desio snažan zemljotres i cunami. Ranije, 2010. godine, izvlačili su ispod ruševina postradale na Haitiju. Prošle godine dva aviona sa spasiocima su odletela na Filipine, koje je potresao snažni tajfun Jolanta. Poslednja velika operacija saradnika Ministarstva za vanredne sitaucije je pomoć Srbima posle ovogodišnje poplave. Oni su evakuisali više od tri hiljade ljudi, između ostalog 600 dece. U zemlju je dostavljeno više od sto tona humanitarne pomoći. Nedavno Moskva i Beograd pokrenuli su novi projekat – zajednički humanitarni centar u Nišu. On je formiran za pomoć zemljama bivše Jugoslavije, govori predsednik Izvršnog komiteta Ruske društvene organizacije Ruski savez spasilaca Sergej Ščetinjin:

- Kupljena je velika količina tehnike, opreme. Kada je ove godine bila velika poplava u Srbiji, naši spasioci, koristeći ovu bazu, mogli su efikasno da pruže pomoć. Za narednu godinu planovi su već usaglašeni. Zajedno sa saradnicima Ministarstva za vanredne situacije tako će raditi i odlični ruski spasioci-dobrovoljci. Takođe naši instruktori koji imaju veliko profesionalno iskustvo, vodiće obuku sa srbskim spasiocima.

Mnogi žele da uče od ruskih spasilaca. Na leto je otvoren školski centar u Havani. Profesionalci Ministarstva za vanredne sitaucije že obučavati Kubance kako pravilno da izvode vatrogasno-spasilačke radove. Ranije, 2012. godine, Rusija je pomagala karipskom ostrvu koje je postradalo od uragana Sendi. Nema kontinenta gde nisu radili ruski spasioci. Ali oni o svojoj pomoći retko govore.

Aleksandra Dibiževa,