Karadžić ipak na statusnoj konferenciji

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić sutra će doći u sudnicu Haškog tribunala i učestvovati u raspravi o tome kako nastaviti suđenje čiji je početak bojkotovao, rekao je agenciji Beta njegov pravni asistent Marko Sladojević.

Karadžić će se sutra u sudnici usprotiviti mogućnosti da mu bude nametnut branilac i oduzeto pravo da se brani sam. U raspravi će učestvovati zato što je "proceduralna", a ne deo suđenja, rekao je Sladojević.

Danas posle podne, tužioci će završtiti uvodnu reč kojom je prošle nedelje formalno počelo suđenje Karadžiću.

Optuženi neće biti u sudnici, kao i minule sedmice, protestujući što mu sud, kako tvdi, nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok on ili drugi zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici.

Kako nastaviti postupak?

Sudsko veće predsedavajućeg O-Gon Kvona za sutra je zakazalo raspravu o tome kako nastaviti postupak, a kao jednu od mogućnosti pomenuo je nametanje branioca Karadžiću.

Prema rečima Karadžićevog pravnog asistenta, Karadžić će se sutra pojaviti u sudnici i ponovo naglasiti da se protivi nametanju branioca i da želi da se brani sam.

Karadžić će ponoviti i svoj stav da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za suđenje, s obzirom na veliku količinu materijala koje mu je Tužilaštvo dostavilo.

Odluku o tome kako nastaviti proces, sudsko veće će doneti naknadno.

Prošlog utorka, sudije su protumačile je da se nepojavljivanjem u sudnici Karadžić odrekao prava da prisustvuje suđenju, posle čega je proces započeo uvodnom rečju tužioca Alana Tigera.

Sudije su više puta upozorile Karadžića da mu mogu nametnuti branioca, ako nastavi da ometa proces.

Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u bivšoj jugoslovenskoj republici između 1992. i 1995. godine.