Depresija smrtonosna kao pušenje

Uporedna istraživanja stručnjaka norveškog Univerziteta Bergen i Instituta za psihijatriju (IoP) Kraljevskog koledža u Londonu ustanovila su da je depresija faktor rizika smrti koliko i pušenje.

Uspostavljajući jedinstvenu vezu između istraživanja na više od 60.000 osoba i detaljnih podataka o smrtnosti, istraživači su posle četvorogodišnjeg analiziranja, otkrili da je rizik smrtnosti gotovo u istom stepenu porastao kod pacijenata koji pate od depresije i pušača. Profesor Robert Stjuart, koji je rukovodio istraživanjem u IoP, objašnjava moguće razloge koji bi mogli da potvrde ova iznenađujuća otkrića:

„Za razliku od pušenja, mi ne znamo kakva je uzročna veza sa depresijom ali sve zaista nagoveštava da bi trebalo detaljnije istražiti ovu vezu zato što ona tvrdoglavo opstaje čak i posle uklanjanja mnogih drugih faktora”.

Istraživanje je, kako javlja časopis Sajens, pokazalo da se pacijenti sa depresijom suočavaju sa povećanjem rastom rizika smrtnosti dok kombinacija depresije i anksioznosti kod pacijenata snižava stopu smrtnosti u poređenju samo sa depresijom. Zato doktor Stjuart ukazuje da je „jedna od najvažnijih poruka ovog istraživanja da ´malo anksioznosti može nekome i koristiti´ ”...

Istraživači pretpostavljaju da je reč o dve rizične grupe. „Osobe sa izuzetno visokim nivoom simptoma anksioznosti prirodno su ranjivi u suočavanju sa stresom - na primer, kroz efekte koje stres ima na kardiovaskularni sistem” , upozorio je Stjuart.

S druge strane, ocenjuje ovaj psihijatar, „osobe kod kojih postoji nizak nivo anksioznosti, dakle ljudi koji tvrde da nemaju nikakve simptome, uglavnom su osobe koje se retko odlučuju da zatraže pomoć za svoje fizičko stanje ili pripadaju kategoriji ljudi nesvesnih rizika - čime se može objasniti visoka smrtnost u ovoj kategoriji ljudi”. U svetlu ovih otkrića, profesor Stjuart ukazuje na glavne pravce razvoja budućih tretmana i lečenja depresije i anksioznosti: „Fizičko zdravlje osoba sa tekućim ili ranijim mentalnim poremećajima iziskuje mnogo više pažnje nego što dobijaju sada”.

Po njegovom mišljenju, to se, pre svega, odnosi na primarnu zdravstvenu zaštitu a zatim na brigu o mentalnom zdravlju i opštem bolničkom lečenju pri čemu posebnu pažnju treba posvetiti kontrolama opšteg zdravstvenog stanja osoba sa mentalnimn problemima, kontroli fizičkog zdravlja i faktora rizika kao što su krvni pritisak, holesterol, pogrešna ishrana, pušenje, fizička neaktivnost.