Srbi hoće rado u vojnike, ali nema mesta

Vojna obaveza, po svemu sudeći, u Srbiji neće biti uvedena, bar ne tako skoro jer za to nema dovoljno uslova. A i zbog civilizacijske tekovine, kojom se ukidanjem služenja vojnog roka pre četiri godine država pomerila napred.

Stručnjaci ipak nisu jedinstveni u tom stavu, a prema anketi, većina građana Srbije je za ponovno uvođenje vojnog roka.

Sputnjik je istraživao ima li Srbija mogućnosti da se ponovo uvede vojni rok.

Za ponovno uvođenje vojne obaveze u Srbiji izjasnilo se dve trećine ispitanika koje je telefonski anketirala agencija „Open sors“. U pozitivnim odgovorima prednjače zapadna Srbija i Šumadija, kao i seoske pre gradskih oblasti.

Iako je Vlada Srbije ukinula vojnu obavezu 2011. godine, zahteva za dobrovoljno služenje vojnog roka sve je više. Popularnost vojske kao institucije u koju građani imaju najviše poverenja ne menja se tokom decenija.

Međutim, profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić za Sputnjik kaže da uvođenje obaveznog služenja vojnog roka nije dobro rešenje i da ga sprovodi samo nekoliko evropskih zemalja.

„Ukidanje opšte vojne obaveze u Srbiji bio je značajan korak napred, ne samo po pitanju ljudskih prava, nego i po pitanju bezbednosti i efikasnosti vojske. Imamo ograničen vojni budžet, privreda nam je veoma slaba, i ponovno uvođenje opšte vojne obaveze iziskivalo bi dodatne troškove i reorganizaciju vojske. Trebalo bi ponovo napraviti jedinice koje bi služile za obuku. Umesto da se kupi naoružanje i sredstva koja su nam potrebna, novac bi se potrošio na kratkotrajnu i potpuno besmislenu obuku regruta“, smatra Dragišić.

On napominje da sadašnje rešenje ne treba menjati, jer bi u suprotnom država napravila dodatne troškove koji bi oslabili vojsku, jer bi kapaciteti elitnih vojnika, koji su danas pripadnici borbenih jedinica, bili trošeni na uvežbavanje regruta, što je krajnje neefikasno.

Ne postoji nijedna vojska na svetu koja se oslanja na regrute. Mislim da ima više razloga protiv, nego za uvođenje vojne obaveze“, dodaje Dragišić.

Novinar Politike Miroslav Lazanski ne podržava Dragišićevo mišljenje. On tvrdi da ponovno uvođenje opšte vojne obaveze ne bi puno koštalo i da bi se na taj način povećalo brojčano stanje vojske, što bi bio boljitak.

„Mislim da bi političari trebalo da vode računa o raspoloženju javnosti, ako su ankete pokazale da je većina građana za ponovno uvođenje redovnog vojnog roka. Zapravo, mi nismo ni ukinuli vojni rok, mi smo ga suspendovali, tako da, pravno gledano, tu nema nekih velikih problema“, smatra Lazanski.

Lazanski kaže da je srbski eksperiment sa profesionalnom vojskom propao i da samo izuzetno bogate zemlje sebi to mogu da priušte.

„Profesionalni vojnici nemaju odgovarajuću platu, imate negativnu selekciju, a kvalitetne kadrove ignorišete. Sa redovnim služenjem vojnog roka možete da dobijete kvalitetan kadar. Mi smo presiromašna zemlja za čisto profesionalnu vojsku. Potpuno profesionalnu vojsku mogu da imaju samo bogate zemlje. U Evropi imate Austriju, Grčku i Tursku koje su zadržale služenje vojnog roka. O tome bi trebalo ozbiljno razmišljati, da ne bi oficiri radili neke jednostavne operacije“, dodaje on.



Kapetan korvete Jovo Krivokapić iz Ministarstva odbrane kaže da se u Vojsci Srbije raduju podatku da mladi žele da služe vojsku i čine sve da im svima izađu u susret. Od 2011. godine, kada je ukinuta vojna obaveza, u vojsku je uveden princip dobrovoljnosti. Na taj način je vojska, kaže Krivokapić, izašla u susret svima i onima koji žele da služe vojni rok i onima koji imaju prigovor savesti.

„Naše potrebe su u potpunosti zadovoljene, od 2011. do 2014. imali smo dva uputna roka za dobrovoljno služenje vojnog roka. Zbog povećanog interesovanja kandidata uveli smo još dva uputna roka i povećali broj vojnika sa 1.000 na oko 2.000. Trenutno imamo četiri uputna roka. To su mart, jun, septembar i decembar. Nastojimo da izađemo u susret svima, i svima koji žele da služe vojsku izaćićemo u susret“.

Krivokapić kaže da je vojska, zbog velikog interesovanja povećala broj uputnih rokova sa dva na četiri, tako da je broj dobrovoljaca povećan sa 1.000 na oko 2.000.

Posle petooktobarskih promena u tadašnjoj SRJ vodile su se rasprave o skraćenju ili ukidanju služenja vojne obaveze. Vojni rok skraćivan je sa dvanaest na devet meseci, da bi na kraju bio skraćen na pola godine. Uvedeno je i tzv. civilno služenje vojnog roka, odnosno vojna obaveza pod oružjem zamenjena je služenjem u nekoj od državnih ili javnih institucija. U prvoj deceniji novog milenijuma, vojna obaveza bila je nepopularna zbog hipoteke ratova, teškog stanja u vojsci, a često je u pitanje dovođena i njena smislenost. Naime, posle ratova, besmislenih krvoprolića, izdaje, nebrige, nespretno izvedene tranzicije unutar nje same, vojska nije bila toliko popularna među mlađim svetom.