BRIKS na pragu nove tehnološke epohe

U Rusiji, koja je 1. aprila preuzela štafetu predsedavanja međudržavnim udruženjem BRIKS, već dan kasnije aktivno je nastavljeno teorijsko i naučno osmišljavanje osnova za dalju saradnju.

U Ruskom institutu za strateška istraživnja u Moskvi održana je konferencija pod nazivom „Ekonomska saradnja zemalja BRIKS kao osnova višepolarnog sveta“.

Reforma međunarodnog finansijskog sistema

Predstavnici državnih zakonodavnih i izvršnih organa vlasti Ruske Federacije, privredne komore, ambasade Brazila, Kine i Indije (članova BRIKS-a), kao i brojni naučnici, razmatrali su mogućnost produbljivanja integracionih procesa u okviru Asocijacije, sa akcentom na ekonomski i finansijski aspekt.

Pored svima poznatih finansijskih projekata u okviru BRIKS-a, kao što je Razvojna banka, istaknuti su još neki važni momenti o kojima se do sada malo govorilo u javnosti.

Jedan od njih je reforma međunarodnog finansijskog sistema u okviru takozvanih seulskih dogovora.

Lideri G-20 dogovorili su 2010. godine u Seulu da se kvote MMF-a revidiraju u korist zemalja u razvoju. Kvota države-članice određuje maksimalnu visinu njene finansijske obaveze prema MMF-u i broj glasova koji joj pripada. Takođe, utiče na dustupnost finansiranja date zemlje od strane MMF-a.

Sergej Storčak, zamenik Ministra finansija Ruske Federacije, podvukao je važnost insistiranja na realizaciji „seulskih dogovora“:

„Dobro je poznata okolnost da ovi dogovori još ne mogu da budu dovedeni do kraja, zbog nesposobnosti glavnog akcionara MMF-a, SAD, da reše svoje unutarpolitičke probleme i dogovore se konkretno. U mnogo manjoj meri poznata je druga okolnost, tačnije to da zemlje BRIKS ne dopuštaju da se ova reforma zaustavi putem ukidanja ’seulskih dogovora‘. Upravo ovde su zemlje-članice BRIKS istupile jedinstveno i odlučno, bez obzira na veliki broj pobornika druge opcije“, rekao je Storčak.

Kako je naglasio, dok dogovori iz Seula ne budu realizovani u potpunosti, ministri finansija zemalja BRIKS tesno sarađuju na drugom važnom projektu, takozvanom Novom sporazumu o zajmovima.

Ovaj mehanizam je neophodan kako bi MMF imao dovoljno resursa za kreditiranje onih zemalja koje se obraćaju fondu za podršku.

Prelaz na novi tehnološki sistem

Zemlje BRIKS ne ujedinjuju se protiv nekog drugog subjekta međunarodnog života, „ni protiv SAD, ni protiv EU“, naglasio je Andrej Klimov, zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije Rusije za međunarodne poslove.

Zemlje BRIKS se ujedinjuju radi dostizanja onih interesa koje proklamuju njihovi lideri za vreme samita.

„Protiv nas se već danas očigledno stvaraju koalicije. Tu postoji još jedna specifičnost: naša država se ne meša u njihove unutrašnje stvari. Nikada nismo savetovali kako da se gradi politički sistem SAD ili Belgije, na primer“, napominje Klimov i dodaje:

„Ali, savete kako da gradimo politički sistem u Rusiji dobijamo 24 sata dnevno. Zatim, ako ne pratimo te savete, nama se prave problemi u vezi sa platnim sistemom, dostupom novim tehnologijama, radom naših kompanija… Ovde mi se čini da zemlje BRIKS treba da izrade nekakve ’protivotrove‘. Zato što ono što se preduzima protiv nas, može da bude okrenuto protiv bilo koga od naših članova“.

Teškoće sa kojima se suočava današnja svetska ekonomija za Sergeja Glazjeva, akademika Ruske akademije nauka i savetnika ruskog predsednika, zakonomerne su sa tačke gledišta cikličnosti ekonomskog razvoja.

On smatra da je na pomolu prelaz na novi tehnološki sistem.

„Ovakvi momenti u istoriji uvek su pružali nove razvojne mogućnosti, ali su izazivali i strukturnu krizu u vodećim zemljama. Novi sistem je takav da pruža mogućnost zemljama BRIKS novi tehnološki proboj, dok vodeće zemlje osećaju teškoće sa nagomilavanjem kapitala i zastarelim tehnologijama“, smatra Glazjev.

Novo jezgro globalnog razvoja

Zemlje BRIKS realizuju mogućnosti investiranja u one sektore privrede koji zahtevaju primenu naučnih dostignuća. Danas se centar globalnog ekonomskog razvoja premešta iz SAD i EU u jugoistočnu Aziju, i zemlje BRIKS imaju objektivnu mogućnost da formiraju novo jezgro globalnog razvoja.

Međutim, ekonomski i finansijski aspekt saradnje u okviru grupe BRIKS nije ni iz daleka jedina oblast gde članice mogu jedne drugima da pruže snažnu podršku.

Kako smatra domaćin konferencije, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Reštenjikov, ukrajinska kriza pokazuje da grupa BRIKS postaje pouzdan oslonac za Rusiju na međunarodnoj sceni.

Partneri iz petorke zauzeli su prema Rusiji čak lojalniji stav od nekih njenih najbližih saveznika iz redova zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza.