Grupa od 200 intelektualaca za referendum o NATO

Grupa od 200 javnih ličnosti zatražila je danas raspisivanje referenduma na kojem bi se građani Srbije izjasnili o članstvu Srbije u NATO.

„Građani Srbije su jedini pozvani da odlučuju o svojoj budućnosti. U takve odluke spada i pitanje članstva Srbije u NATO, na kome se legitiman odgovor može dati samo na demokratskom referendumu”, stoji u zahtevu 200 javnih ličnosti.

U zahtevu, koji je na konferenciji za novinare pročitao akademik Matija Bećković, traži se blagovremeno raspisivanje referenduma i ističe da je Srbija vojno neutralna zemlja koja je pretrpela „zločinačko bombardovanje i uništavanje” tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Rečju da je „Srbija istok zapadu i zapad istoku” određen je njen put, identitet i položaj među narodima, stoji u zahtevu uz podsećanje da Srbija nikada nije bila član nijednog vojnog saveza i „bilo bi nerazumno i pogubno da to učini baš sada ulaskom u jedini preostali vojni savez”.

„Ostajući verna sebi i svojim tradicijama, vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak. I niz evropskih država, članica Evropske unije, nisu članice NATO iz svojih principijelnih, istorijskih, političkih, ekonomskih, ideoloških, moralnih razloga”, navodi se u zahtevu.

U zahtevu se naglašava da srpski narod ne može preći preko činjenice da je NATO bombardovao Srbiju, „uz gaženje svih osveštanih normi međunarodnog prava”.

Referendum građana ustavno pravo
„Uz to, sa najvažnijih govornica sveta, Srbija je više puta objavila da nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo. To znači i da nikada neće ući u NATO. Nezavisno Kosovo je delo NATO alijanse koja je tu lažnu državu stvorila i u njoj sebi dodelila vrhovnu i neprikosnovenu vlast”, stoji u zahtevu.

„Ulaskom u NATO Srbija bi zato jednovremeno priznala nezavisnost Kosova”, navodi se u zahtevu i ističe da, kao i druge evropske države koje nisu članice NATO, ni Srbija ne bi bila ni manje evropska, demokratska i uspešna.

Bećković je naglasio da je referendum o članstvu Srbije u NATO predviđen Ustavom, ali da postoji bojazan da se to pitanje može rešiti iza zatvorenih vrata.

„Ovo pitanje ne može rešiti nijedna partija, vlada, ni skupština”, naglasio je Bećković.

Predsednik Centra za nacionalnu strategiju u Beogradu Svetozar Stojanović istakao je da je otvaranje javne rasprave neophodno, jer izjave nekih zvaničnika o eventualnom članstvu Srbije u NATO izazivaju zabunu.

„Sasvim nam je dovoljno Partnerstvo za mir sa NATO. Ako bismo postali članica NATO ne bismo mogli da zadržimo tesne veze ni sa vrlo brojnom i značajnom grupacijom nesvrstanih zemalja. A ne bismo ni očuvali ugled zemlje koja principijelno učestvuje u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija”, poručio je Stojanović.

Smajlović: Odgovor mogu dati samo građani
Novinarka Ljiljana Smajlović poručila je da je zahtev za raspisivanje referenduma opravdan, jer se takvo krupno i sudbonosno pitanje ne može prepustiti političarima.

„Takav odgovor na referendumu mogu dati samo građani ove zemlje”, rekla je Smajlović.

Pored učesnika konferencije, zahtev su potpisali lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, episkopi Srpske pravoslavne crkve Amfilohije, Artemije, Hrizostom, Atanasije Jeftić, bivši ministri unutrašnjih poslova Dragan Jočić i Dušan Mihajlović i bivši direktor BIA Rade Bulatović.

Zahtev je potpisalo i više akademika, umetnika i profesora univerziteta, među kojima su Emir Kusturica, slikar Bata Mihajlović, Momo Kapor, Kosta Čavoški, Dragoslav Mihajlović, Vasilije Krestić, pisci Dušan Kovačević, Siniša Kovačević i Slobodan Rakitić.

Većina zemalja nije organizovala referendum
Većina zemalja koje su ušle u NATO nije organizovala referendum, a one koje jesu, na primer Mađarska i Slovenija organizovale su ga tek po završetku pregovora o tome i poziva NATO-a za učlanjenje.

„Ukoliko se proceni da je raspisivanje referenduma neophodno to treba učiniti tek nakon što Vlada obavi pregovore sa NATO i bude pozvana u članstvo”, rekao je za RTS Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka.

On smatra da je u ovom trenutku je to potpuno deplasirano i dodaje da referendum košta jako puno.

Istraživanja javnog mnjenja u poslednjoj deceniji pokazuju da je podršku NATO-u pružalo 20 do 25 odsto građana. Ta podrška je bila i niža posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prema najnovijim merenjima agencije Stratedžik marketing, 20 odsto građana podržava pridruživanje Srbije NATO-u, polovina se tome protivi, a 30 odsto je neodlučno.