SAD okrenule ceo svet protiv sebe

Mnoge zemlje su se umorile od Vašingtona — tužioca, svetskog policajca i sudije u jednom licu, zbog čega teže da se izbave od pritiska Sjedinjenih Država, ogrezlih u krvavim vojnim kampanjama, smatra američki analitičar Majkl Pejn.

Sve je veći broj država koje se udaljavaju od SAD i pokušavaju da se oslobode njihovog uticaja, smatra politički analitičar internet portala „Nation of Change“ Majkl Pejn.

Analitičar smatra da zemlje Latinske Amerike počinju da protestuju protiv politike Vašingtona — zabranjuju da se kod njih razmeštaju američke vojne baze, otkazuju programe razmene studenata. Protiv prisustva američke vojske istupaju i u Italiji, Južnoj Koreji, Engleskoj, ljudi protestuju ispred zgrada američkih ambasada na Filipinima, u Ukrajini i Češkoj. Nemačkoj se upućuju optužbe zbog nelegalnog učešća u „bespilotnom ratu“ SAD.

„Ambasada SAD u Libiji je i dalje zatvorena, ne tako davno zatvoreno je i diplomatsko predstavništvo u Jemenu, a može se očekivati da će primer tih zemalja slediti i druge. Iako je vojno najmoćnija država, Amerika teško da može nešto da učini ako nacije i narodi širom sveta više ne budu želeli njeno vojno prisustvo na svojim teritorijama. Broj nezadovoljnih krajnje agresivnom vojnom politikom Vašingtona raste ogromnim tempom“, smatra Majkl Pejn.

A to je samo vrh ledenog brega, piše on. Bliski istok je u vihoru rata od Sirije do Iraka i Jemena, gde se zlovolja i razočaranje građana inostranim snagama koje ih decenijama pritiskaju ogledaju u pojavi velikog broja naoružanih banditskih grupa. Konflikt sa te tri države lako se može preneti na Pakistan, Somaliju, Avganistan i raširiti se po celom Bliskom istoku.

Ekspert tvrdi da sadašnji predsednik SAD Barak Obama nastavlja liniju Džordža Buša Mlađeg, politiku prema kojoj se u svakoj zemlji gde SAD pretpostavljaju da postoje terorističke organizacije, sve osobe muškog pola od 18 do 54 godine mogu smatrati potencijalnim borcima. Drugim rečima, Amerikanci mogu da ih napadnu u bilo kom trenutku ukoliko ne dokažu da su nevini.

Protiv politike SAD ne protestuju samo zemlje Bliskog istoka. U evropskim zemljama koje su decenijama u sastavu NATO-a, na podsvesnom nivou stvara se protivljenje agresivnoj vojnoj politici Vašingtona, koja teško da odgovara principima koji su utvrđeni prilikom stvaranja Alijanse, prvobitno zamišljene kao „odbrambeni“ savez.

Po mišljenju politikologa, mnogim zemljama ne odgovara uloga Vašingtona kao „svetskog policajca“ — sudije, tužioca i porotnika u jednoj osobi. Sa svakim ratom koji Amerika vodi na teritoriji drugih država njena kontrola nad očuvanjem američkog svetskog poretka slabi. Svedočanstvo o kidanju veze hegemona i ostatka sveta jeste i rastuća uloga BRIKS-a, koji predlaže alternativne ekonomske i političke perspektive bez pritiska bilo koje države.

„Pre nekoliko godina popularna je bila poznata knjiga američkog pedagoga i psihologa Dejla Karnegija 'Kako osvojiti prijatelje i uticati na ljude'. Događaji poslednjih godina govore o tome da lideri SAD nikada nisu čitali tu knjigu jer je njihovo delovanje upravo suprotno onome što je savetovao Karnegi. Umesto da osvaja prijatelje, Vašington se okružio mnoštvom neprijatelja“, smatra analitičar.