Rešena ključna zagonetka HIV virusa

Tim britanskih i američkih naučnika tvrdi da je, posle dvadesetogodišnjih istraživanja, rešio ključnu zagonetku virusa side, što bi moglo da dovede do efikasnijih terapija protiv te bolesti.

Američki stručnjaci s Univerziteta Harvard, predvođeni Piterom Čerepanovim sa londonskog Impirijal koledža, uspeli su da uzgaje kristalnu masu, koja im je omogućile da vide strukturu enzima integraze, prenosi "Rojters".
Enzim integraze se može naći u HIV virusu, kao i drugim srodnim, tzv. "retrovirusima". Neki od najnovijih lekova protiv side imaju za cilj blokiranje tog enzima.
Sada, pošto je poznata struktura integraze, stručnjaci mogu u potpunosti da razumeju kako inhibitori tog enzima deluju, kako ih je moguće poboljšati i kako sprečiti HIV virus da protiv njih razvije otpornost.
Zarazivši nekog, HIV virus koristi enzim integrazu da "prilepi" kopiju svoje genetske informacije na DNK domaćina, objašnjava Čerepanov.
Neki novi lekovi protiv side, kao što su "izentres" kompanije "Merk" i "elvitegravir", eksperimentalni lek firme "Gilijad sajensiz", deluju tako što blokiraju integrazu, ali naučnici ne znaju tačno kako oni to čine i kako bi mogli da budu poboljšani. Jedini način da se to utvrdi je da se razvije visoko kvalitetna kristalna struktura integraze, na čemu se godinama bezuspešno radilo.


Britansko-američkom timu sada je pošlo za rukom da razvije dovoljno kvalitetan kristal integraze, pozajmljene iz jednog retrovirusa koji je veoma sličan virusu side.
Tek nakon više od 40.000 pokušaja, dobijen je kristal kroz koji se mogla videti njegova trodimenzionalna struktura. Na ovom kristalu testirano je dejstvo lekova kompanija "Merk" i Gilijad", tako što je prvi put bilo moguće videti kako ti medikamenti prijanjaju uz integrazu i kako je blokiraju.
Dosad je u svetu virusom side zaraženo gotovo 60 miliona ljudi, a 25 miliona je umrlo od posledica njegovog dejstva. Za ovu bolest još nema ni leka ni vakcine, mada neki kokteli medikamenata mogu da održavaju zdravlje pacijenata.
HIV virusom je najviše pogođena Podsaharska Afrika, koja u globalnom broju zaraženih ima udeo od čak 67 odsto.