Sa kojim dronom Vučić ide u Tiranu

Od odnosa Srba i Albanaca zavisi bezbednost čitavog regiona, pa zbog toga najava susreta srbskog i albanskog premijera pobuđuje pažnju kako javnosti u regionu, tako i zapadnih sila koje su velikim delom zaslužne za ovaj susret.

Predstojeća poseta premijera Aleksandra Vučića albanskom kolegi Ediju Rami u Tirani po mnogo čemu je nesvakidašnja — ne samo što je prva zvanična — već što je otkada je najavljena isključivo u senci mnogih dešavanja koja se prepričavaju mesecima.

Zapad podržava Albaniju, ali Srbija postupa mudro

Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu Skupštine Srbije, kaže da je premijer Vučić pokazao veću državničku mudrost od Edija Rame, koji je na svojoj kući istakao zastavu sa mapom „Velike Albanije“.

Po Čotrićevom mišljenju, Rama za ovakve poteze ima podršku određenih krugova na Zapadu, te odatle proizilazi njegova samouvrenost da se ovako ponaša bez posledica.

„S druge strane, mi moramo da se ponašamo mudrije i pokušamo da iz tih odnosa izvučemo što više. Naš interes je da se poveća izvoz Srbije na tržište Albanije, da se postignu sporazumi o gradnji značajnih putnih i železničkih pravaca i da se poboljša položaj srpske manjine u Albaniji“, precizira Čotrić.

U Albaniji danas živi oko 30 hiljada Srba, koji nemaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, i tamo ne postoji nijedan medij na srbskom. Njihova imena su nasilno albanizovana, a u pokušaju da vrate izvorna imena susreću se sa visokim taksama i administrativnim preprekama.

Čotrić dodaje da su odnosi između Srba i Albanaca veoma značajni s obzirom da su to dva najbrojnija naroda u ovom delu Evrope i da od njihovih odnosa umnogome zavisi bezbednost čitavog regiona.

Ti odnosi su, podseća Čotrić, opterećeni mnogim problemima, a oni i u prošlosti nisu bili posebno dobri. Poslednji albanski državnik koji je posetio Beograd bio je Enver Hodža koji je 1946. godine bio gost Josipa Broza Tita. Tito nije nikada boravio u zvaničnoj poseti Albaniji.

„Zbog toga što ranije nije bilo susreta, umnogome smo i nasledili ogromne probleme, jer je Tito imao dobre odnose sa udaljenim aferičkim i azijskim zemljama, a vrlo često nije imao kontakte sa zemljama u bližem okruženju“, zaključuje Čotrić.

Balkan balkanskim narodima

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević podseća da su odnosi Albanije sa većinom balkanskih zemalja u poslednjem veku bili u najmanju ruku hladni, jer je Albanija uvek tražila podršku sila koje se nisu nalazile na Balkanu.

„Stara postavka srpske politike — koju su vodili i knez Mihailo Obrenović, Ilija Garašanin i Jovan Ristić — najbolje staje u moto: `Balkan balkanskim narodima`. Ova poseta je poruka Srbije da bi balkanski narodi na prvom mestu trebalo da se okrenu jedni drugima i probaju da svoju budućnost traže u međusobnoj saradnji, a ne negde van Balkana“, precizira Spasojević svoj stav za Sputnjik.

„Nezavisno Kosovo“ izvoznik nestabilnosti

Nije nepoznato, dodaje dalje Spasojević, da je koncept „Velike Albanije“ živ i da iza njega stoji većina, što političke, što intelektualne elite među Albancima.

„Nisam siguran da li premijer Rama ide niz dlaku tim krugovima ili i sam veruje u taj koncept. Voleo bih da je ovo prvo u pitanju i da će mu poseta premijera Vučića pomoći da se odupre tim retrogradnim idejama“, dodaje Spasojević.

Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić pak smatra da
premijer Vučić ne ide u Tiranu da postigne istorijski uspeh u srbsko-albanskim odnosima, jer je svestan trenutne situacije.

„Posetu bi trebalo posmatrati u kontekstu nastupajuće posete Aleksandra Vučića Sjedinjenim Američkim Državama, jer je činjenica da su Amerikanci pokrovitelji Albanaca. Poznato je da je želja SAD-a da odnosi Beograda i Tirane budu na zadovoljavajućem nivou, ali da Beograd — prema njima — ne bi trebalo previše da instistira na rešavanju problema poput Kosova“, tvrdi Mitić za Sputnjik.

Poslednja događanja u Kumanovu i, kako kaže Dušan Spasojević, mlaka i neadekvatna reakcija najvećih zapadnih medijskih kuća i zapadnih vlada, govori da mnogi pokušavaju da prikriju nedela koja je izazvao projekat koji su oni stvorili.

„Da ne bude dileme, govorim o projektu nezavisnog Kosova. Činjenica je da je taj projekat postao stalan izvor nestabilnosti na Balkanu i da je to što su mnoge zemlje priznale kao nezavisno Kosovo, postalo veliki izvoznik nestabilnosti ne samo u Siriju, nego i u najbliže susedstvo naše južne pokrajine“, zaključuje Spasojević.

Nenad Zorić,