Knjige iz kompjuterskih nauka (computer science)

Manuel Macura,  profespor sa Univeziteta Inopolis (SAD)  odbabrao  je pet knjiga  za koje smatra da su najznačajnije za izučavanje discioline Computer Sciensce, naučne grane nastale u prvoj polovine HH veka  koja objedinjuje u sebi   teorijska znanja i praktičnu primenu kojima se rukovode   specijalisti  u oblasti komputerskog sistema,  programiranja  i računarske tehnike.

Profesor Manuel Macura preporučuje najznačajnije knjige iz  ove disciline uz sažet    osvrt  na njihov sadržaj.

1.Miner R: Communiciation and Concurrency. Prentice  Haill,  1989.

To je prva knjiga iz teorije paralelizma koju sam pročitao i bezuslovno nju trba da pročita svako. Uspeo sam da se sretnem nekoliko puta s profesorom Milerom.  Bio je to dobar čovek i  izuztan naučnik.  Knjiga o kojoj je reč je prosta i razumljiva,  što je dokaz da je autor  izvanredno poznavao oblast  o kojoj je pisao. Ja nikad ne bih mogao  uraditi nijedan svoj  rad da ne beše te knjige koja je postala   temelj mojih znanja.

2. Sangiorgi D, Wakler D. The Pi-Calkulus: A Theory of Mobile Processes. Cambridge University Press,  2003.

Proveo sam mnoge besane noći nad tom knjigom i nije mi zbog toga nimalo žao. The Pi-Calkulus: A Theory of Mobile Processes - to je neiscrpno vrelo  mobilnih procesa izloženih u algebri sa najrazličitijih aspekata  njihovog razvoja.

Komponente  mobilnih sistema  odlikuju su uzajmnim delovanjem i   promenljivim   strukturama. Nakon brojanja daju konceptualne okvire za poimanje mobilnosti  i  matematičke instrumente  za  opisivanje mehanizma njuhovog ponašanja. 

U knjizi su postavljene osnove pi-računarstva,  a takođe  i njihova primena  u objektivno orijentisanom programiranju.

Autor pokazuje kako  se koristi pi-računarstvo u analizi sojstava  mobilnih sistema.

3. C.A.R. Hoare (E.d.) Communicating Sequential Processes. Prentice-Hall, 1985

Communicatig Sequential Procesese (paralelni  model  uzajmnih uzastopnih  procesa - matematički prilaz  paralelizumu i komunikacijama     Čarlsa  Entoni  Ričarda Hoara,  laureata   nagrade Thuringa. Ova knjiga treba da bude u svakoj biblioteci sa literaturom posvećenom  kompjuterskim naukama (Somputer Science).
 
Čarls Hoar  je postao poznat zahvaljujući  tome što je u svojim radovima razradio algoritme brzih  sortiranja  kao i radovima iz oblasti algebre procesa. 

Uporedo sa  Robetom Milerom,  autorom  prve knjige  o toj tematici, Hoar  je postao jedan od pionira  među najpoznatijim naučnicima  koji su svoje radove posvetili razvoju teorije informatike.

Istraživanja  Čarlsa Hoara  su nezaobilazna literatura  u praksi projektovanja  kompujterskih sistema.
 

4. J.A. Bergstra, A. Ponse, S. A. Smolka (E.d.) Hadbook of Process   Alegbra. Elsevier Science, 2001.)

Uputstvo za algebru procesa  sadrži tekstove tri autora iz  ove uže stručne oblasti  i odražava široki dijapazon obe naučne grane  od vremena njenog nastanaka 1970-ih godina do danas.  Namenjeno je da kao sveobuhvatan  izvor sananja da  posluži  specijalistima  kompujterskih nauka.

Algebra procesa  je metoda formalnih  opisa  složenih kompjuterskih sistema,  a posebno onih  koje sadrže uzajmnodelujuće komponente koje se paralelno ispoljavaju.

Ova disciplina se dotiče mnogih tema iz  Computer Science,   diskretno zadirući u matematoku ukljulujući i logiku,  zatim teoriju paralelizma, operacionu semantiku,  algoritme, teoriju složenosti i tako dalje.

5. Fokkink W.  Introduction to Process  Algebra. Springer 2000.

Zaista širok krug tema o algebri procesa. Za razliku od prethodne knjige,  u ovoj je veća pažnja posvećena praktičnoj primeni.  Reč je o knjizi koju bi nženjeri programeri  trebalo  da pročitaju pre bilo koje druge.

Ovaj rad  nudi  specijaliti podroban uvod u osnove   algebre procesa - pravca  koji se aktivno razvija tokom  poslednjih decenija.

Čitaoci će dobiti informaciju o metodama  pronalaženja  nedorečenosti  u sistemu programaskog i aparatnog  obezbeđenja.


 

Prevod i obrada: Branko Rakočević