Dan mladosti bez Tita, sleta i štafete

Danas je 25. maj, dan koji se širom bivše Jugoslavije nekada masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Ni danas, 35 godina posle Titove smrti, u nekim gradovima regiona nije prestalo sećanje na taj praznik, pa ni njegovo obeležavanje.

Kuća cveća centar zbivanja

I ove godine će Titov grob u Kući cveća u Beogradu posetiti veliki broj njegovih poštovalaca iz regiona. U Kumrovcu, Titovom rodnom gradu u hrvatskom Zagorju, u subotu je već održana tradicionalna proslava Dana mladosti.

Iako je Tito zvanično rođen 7. maja, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan.

Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.

Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti, koja je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije.

Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.

Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine. Posle Titove smrti, štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ).

Sama ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.

Prvu štafetu Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije. Sedam godina posle Titove smrti, na završnoj proslavi Dana mladosti, Rejmonda Broćaj iz Gnjilana je štafetu uručila Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku SSOJ.

„I posle Tita Tito“

Tito je na čelu SFRJ bio punih 35 godina i imao je nesumnjivo izuzetan ugled u tadašnjem svetu. Posebno je veliki značaj u međunarodnim odnosima imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliku težinu.

Kao vođa Komunističke partije Jugoslavije predvodio je partizanski pokret u Drugom svetskom ratu, iz koga je izašao kao proslavljeni ratni komandant, predvodnik najmasovnijeg pokreta otpora u okupiranoj Evropi i neprikosnoveni lider zemlje.

Njegov ugled je bio posledica i činjenice da je bio poslednji veliki ratni lider Drugog svetskog rata koji je toliko dugo ostao na čelu svoje zemlje.

O Titovoj istorijskoj ulozi svedoči i neverovatno masovno prisustvo najistaknutih ličnosti tadašnjeg sveta njegovoj sahrani 8. maja 1980.