Zajebanti sa Balkana - NATO za nekoliko fabrika namenske industrije

U Republici Srbskoj je već godinama na sceni jedna neoriginalna škola mišljenja. Svi lideri relevantnih stranaka pokušavaju da balansiraju između Zapada i Rusije. Uvereni da su užasno vešti i prepredeni, te da niko u Vašingtonu, Briselu i Moskvi ne može da razobliči njihov poduhvat, vodeći ljudi vlasti i opozicije u RS nude mnogo primera ignorisanja nepovratnog odlaska u istoriju perioda "nesvrstanosti", kada mogućnosti za zakulisne kombinacije malih igrača nisu bile potpuno sahranjene.

Očekivano, put u EU niko ne spori, pošto je i u partijama i u javnosti prevladala totalno neutemeljena procena da ova unija nema ničeg zajedničkog sa Zapadnom vojnom alijansom. Ukoliko se nekako pređe preko te bizarnosti, ostaje suočavanje sa krajnje opasnim ubeđenjem da će zvaničnici SAD i Rusije veselo pozdravljati zajebante sa Balkana dok i NATO-u i Moskvi poručuju: "Dobro jutro, čaršijo, na obe strane!" Kada to čine Mladen Ivanić, Marko Pavić, Mladen Bosić, Dragan Čavić ili Petar Đokić, njihova neozbiljnost mora se smestiti u kontekst broja poslanika koje imaju u NSRS. Ali, kada to čini čovek koji gotovo deceniju poseduje skoro neprikosnovenu vlast u RS, razlozi za glavobolju drastično narastaju.

U intervjuu NIN-u, Milorad Dodik brani sopstveno zalaganje za referendum u Srbskoj o NATO-u, što niko ne osporava, uključujući i njegove političke konkurente u RS. Ali, odmah nakon toga barata sa tezama da se on "ne protivi ulasku u NATO, koji ima priliku da Srbe ubedi da je to dobar savez, a ovde nije bez šansi"!? Kulminacija ovog besmisla, u najmanju ruku suprotstavljenog dobrom ukusu - da se ne govori o, ne daj bože, patriotizmu - dolazi sa ponudom da se članstvo BiH u zlokobnoj organizaciji trampi za nekoliko fabrika namenske industrije u RS. Jer, radna mesta jesu važna, ali ako se do tog cilja, nakon nebrojenih propuštenih primerenih mogućnosti, stiže isključivo na tako izvitoperen način, nameće se dilema - kakva je razlika između te zamisli i onog što radi aktuelni gradonačelnik Doboja?

Jedini efekat čitavog pokušaja otužnog imitiranja sličnih nesuvislih pokušaja Aleksandra Vučića ne može biti nekadašnji politički status Josipa Broza Tita. U 2015. godini to je samo recept da se zaradi prezir iz Moskve i ironični smeh iz SAD. Pa, ko voli, neka izvoli, uključujući i narod koji treba da proguta priču da će se 2017. izjašnjavati o nezavisnosti RS, uz neobičan začin - do samostalne Srpske dolazi se pod okriljem NATO-a!?

Saša Bižić,
pres