Izlazak Grčke iz evrozone izazvao bi domino efekat

Mnogo je opasnije da iz evrozone izađe Grčka nego na primer Nemačka. Ako bi Nemačka kao najjača industrijska zemlja napustila evrozonu, ništa se značajno ne bi promenilo. Izlazak Grčke bi doveo do domino efekta, jer bi druge zemlje koje su u krizi sledile primer Grčke, ocenio je za Sputnjik ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija.

Atina će strpljivo čekati dok njeni kreditori ne postanu realistični, izjavio je grčki premijer Aleksis Cipras dan  posle neuspešno okončanih pregovora u Briselu, koji su podstakli strahovanja od bankrota Grčke i njenog izlaska iz evrozone. Dok Grčka ističe da je spremna da i dalje razgovara, zvaničnici MMF-a i EU poručuju da nemaju dozvolu za dalje pregovore.

Grčki premijer Aleksis Cipras je naveo da politički oportunizam tera kreditore da vrše pritisak na Atinu da snizi penzije. Ističući da je Grčka učinila brojne ustupke od početka pregovora s kreditorima, Cipras je naveo da neki vide kao slabost iskrenu želju Atine da pronađe rešenje i premosti razlike sa kreditorima.

Istovremeno, neimenovani zvaničnik grčke vlade je izjavio da Grčka nikada neće prihvatiti zahteve kreditora koji se odnose na smanjenje penzija i plata ili uvođenje dodatnih poreza na osnovne potrepštine, kao što je struja.

Zvaničnici EU krivicu za neuspeh svaljuju na Atinu, navodeći da nije ništa novo ponudila da bi se obezbedilo 1,6 milijardi evra za isplatu MMF-u do kraja meseca.

Opisujući atmosferu na pregovorima, drugi neimenovani izvor naveo je da su Grci „došli s rukama u džepovima“. „Ovo je razočaravajuće i tužno. To je bio poslednji pokušaj da se premoste razlike, ali jaz je i dalje dubok“, rekao je neimenovani izvor blizak pregovorima, navodeći da je taj jaz veliki kao okean.

U razgovoru za Sputnjik ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija ocenio je da pregovori između Grčke i kreditora nisu propali.

„Nikome nije u interesu da oni propadnu jer je rešavanje grčke krize u dobroj meri i rešavanje ekonomske krize u Evropi, koja se ne smiruje“, kaže Bušatlija.

„Problem je što je Nemačka zauzela vrlo čvrst stav. Ne želi da popusti, zaboravljajući jednu vrlo važnu činjenicu: da je svojim ponašanjem u dobroj meri kreirala grčku krizu jer je ili subvencionisala svog prodavca, ili kreditirala Grke da kupuju nemilice najskuplju industrijsku robu na svetu, nemačku robu i nemačke proizvode potpuno svesni činjenice da Grci neće moći da to vrate. I Nemačka bi morala biti prva koja bi trebalo da inicira popuštanje u odnosima sa Grčkom, a to bi značilo otpis jednog dela duga i reprogram, odnosno podelu rizika između Grčke i najrazvijenijih zemalja EU“, navodi analitičar.

Govoreći o posledicama nepostizanja kompromisa i eventualnog izlaska Grčke iz evrozone, Bušatlija ističe da je mnogo opasnije da iz evrozone izađe Grčka nego na primer Nemačka.

„Ako bi Nemačka kao najjača industrijska zemlja napustila evrozonu, ništa se značajno ne bi promenilo. Ostatak  zemalja EU bi pokušao da se čvrsto konsoliduje jer bi u tom slučaju imali snažnog eksternog partnera u Nemačkoj“, smatra on.

„Izlazak Grčke bi doveo do domino efekta jer bi manje zemlje poput Portugalije, Španije, Italije pokušale da nađu izlaz u tome. U tim zemljama inače postoji trend averzije prema EU zoni jer se evrozona samo pritiskom odnosi prema zemljama u krizi“, navodi Bušatlija.

Postojeći program međunarodne pomoći Grčkoj ističe 30. juna, pa se ovonedeljni sastanak ministara finansija evrozone u Luksemburgu smatra poslednjom šansom za postizanje dogovora u vezi sa grčkom  krizom.