Atmosfera (ne)dobrosusedstva

Otkazivanje posete pojačava međudržavne i regionalne tenzije. Dobro je da dođe do susreta jer oni relaksiraju odnose, ali ne u nategnutoj atmosferi.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne putuje sutra u Sarajevo kako je to ranije bilo najavljeno, potvrđeno je u Predsedništvu BiH. Razlog odlaganja nije naveden, ali mu je prethodila izjava bosanskog člana predsedništva Bakira Izetbegovića da se Nikolićeva poseta odloži za „povoljnije političke okolnosti“.

Okolnosti u kojima je trebalo da se odvija Nikolićeva prva zvanična poseta Sarajevu zaista nisu baš najbolje — hapšenje Nasera Orića, ali i predlog Rezolucije Velike Britanije o Srebrenici u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija i u Evropskom parlamentu. Tome treba dodati da bi, mada je predsednik ranije rekao da neće ići u Potočare 11. jula, njegova poseta ipak prošla u znaku obeležavanje 20 godina od dešavanja u Srebrenici.

Sagovornici Sputnjika imaju podeljeno mišljenje o tome da li je bolje da je Nikolić otišao u Sarajevo kako je planirano ili je bolje što je poseta odložena.

Pat pozicija

Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, smatra da je otkazivanje posete kontraproduktivno, posebno jer je ona ranije zakazana.

„Događaji koji su se u međuvremenu desili su više pravne prirode, iako imaju političku konotaciju i u tom smislu bi bilo daleko bolje da se ta poseta dogodila, jer nisu u pitanju samo odnosi BIH i Srbije, to je nešto što utiče i na regionalnu situaciju i bezbednost. Otkazivanjem posete se, u tom smislu, sve moguće međudržavne i regionalne tenzije pojačavaju“, ocenjuje Šolaja.

Aleksandar Popov, koordinator „Igmanske inicijative“ situaciju naziva „pat pozicijom“ koja pada baš uoči godišnjice Srebrenice, gde se, kako kaže, digla temperatura i političke kalkulacije oko najavljene rezolucije.

„Bilo bi daleko bolje da se ova poseta dešava u jednoj boljoj atmosferi. Po meni je dobro da dođe do susreta, jer oni uvek relaksiraju odnose, ali ni sam nisam siguran da li je bolje da je do susreta došlo u nategnutoj atmosferi ili je bolje što je odložena“, kaže Popov.

Gde je vlast u Bosni?

Šolaja kaže da Izetbegović ima dosta rovitu situaciju u svojoj stranci i da možda u tom kontekstu sagledava ovu posetu.

Naravno da bi poseta Nikolića Sarajevu ublažila situaciju, jer bi moglo da se u direktnom razgovoru iznesu stavovi u pogledu i Nasera Oruća i rezolucije u Srebrenici“, kaže Šolaja.

Popov, s druge strane, napominje da je situacija u BiH ionako loša i da je već je „previše karata na stolu“.

„Ovo je godina u kojoj se pokušala staviti tačka na jedan loš trend koji se dešavao u Bosni i Hercegovini, gde se jednostavno nije znalo gde je vlast. Vlast je i u entitetima i u kantonima i u distriktu Brčkom, gde je to tako postavljeno dejtonskim ustrojstvom, međutim na centralnom nivou vlasti nema. Ili je krajnje beznačajna“, objašnjava Popov.

Pored toga što je odbio poziv da prisustvuje obeležavanju dvadeset godina od zločina u Srebrenici, predsednik Nikolić je u junu prošle godine odbio i poziv zvaničnika BiH da otputuje u Sarajevo na obeležavanje početka Prvog svetskog rata, uz objašnjenje da ne može da ide tamo gde će neko da optuži njegov narod.

Tokom posete Bosni i Hercegovini, Nikolić je trebalo da poseti i Banjaluku. Još se ne zna da li je i ova poseta otkazana.

Brankica Ristić,