Hoće li Nemačka priznati genocid u Namibiji?

Stotinu godina nakon što su nemačke kolonijalne snage u Jugozapadnoj Africi ubile više 80.000 Namibijaca iz plemena Nama i Herero, sve glasniji zahtevi državnom vrhu da konačno prizna te zločine kao genocid.

Predstavnici šest nemačkih nevladinih organizacija i jedan namibijski političar predali su peticiju Uredu nemačkog predsednika Joakima Gauka, u kojoj traže da nemačka vlada prizna krivicu za genocid počinjen početkom 20. stoleća u bivšoj nemačkoj koloniji Jugozapadnoj Africi, današnjoj Namibiji. Predsednik Nemačke nije primio delegaciju koja je predala peticiju, no predsedavajući nemačkog parlamenta, Bundestaga, Norbert Lamert se načelno složio da bi se zločini od prije stotinu godina mogli okarakterizirati kao genocid.

"Mi se moramo suočiti sa istorijom i odgovornošću, baš kao što se i Vlada Turske suočava s odgovornošću za genocid protiv Armenaca", pojasnio je Lamert u komentaru koji je napisao za nemačke novine "Di cajt".

Nevladine organizacije oprezno reaguju na takav Lamertov stav, ostajući pri svojim zahtevima u svetlu onoga što bi moglo izgledati kao promena u vladinoj politici.

"Od nemačke vlade tražimo da prizna kolonijalni rat protiv naroda Nama i Herero kao genocid", izjavio je za "DV" Kristijan Kop iz Nevladine organizacije "Berlin Postkolonial. "Takođe tražimo izvinjenje najviših zvaničnika države, od predsednika, ureda kancelarke i Bundestaga, kao i povrat svih posmrtnih ostataka žrtava tog čina", dodao je on.

Pitanje posmrtnih ostataka posebno izaziva emocije. Tokom rata od 1904. do 1908. godine, nemački eugenički naučnici, koji su se bavili pitanjima usavršavanja rase, tražili su od nemačkih kolonijalnih snaga da prikupe i pošalju u Berlin lobanje i druge delove tela nekoliko hiljada od nekih 80.000 pobijenih ljudi iz plemena Nama i Herero. Neki ljudski ostaci korišteni su pri eksperimrntima, dok je većina prodata kolekcionarima širom Europe

Predsednički prekor

Ida Hofman, članica namibijskog parlamenta, koja je u Berlin doputovala kako bi uručila peticiju, kaže da taj čin predstavlja važan momenat za nešto što prerasta u međunarodni pokret, okupljajući nemački nevladin sektor i namibijske plemenske aktiviste poput nje.

Peticija je predata baš uoči 100. godišnjice okončanja nemačke kolonijalne vladavine u Jugozapadnoj Africi - 9. juli 1915. godine.

Hofmann ističe da je nezadovoljna činjenicom da ih predsednik Gauk nije primio u svojoj rezidenciji u Berlinu, unatoč činjenici da je bio tamo kada je peticija uručena, te da je o poseti i zvanično informisan još pre nekoliko sedmica.

"To je uvreda, ne samo protiv Namibijaca, već i protiv brojnih Nemaca koji su potpisali peticiju", smatra Hoffmann.

Genocid u Namibiji, kao i činjenica da je Nemačka imala kolonije u Africi, uveliko su zaboravljeni u Njemačkoj. Namibijci se, u svakom slučaju, ipak dobro sećaju svega,a sa obeležavanjem sećanja na žrtve genocida započeli su još od 1932. godine. Nemačka vlada se na to nije niti obazirala, sve do 2004. godine, kada je ministrica razvoja Hajdemarie Vajcorek-Cul boarvila u Namibiji i izvinila se za počinjene zločine.

"Želim priznati nasilje koje su nemačke kolonijalne snage izvršile nad vašim precima, posebno nad pripadnicima plemena Herero i Nama", izjavila je tada Hajdemarie Vajcorek-Cul i dodala: "Zločini i ubistva počinjeni tada danas bi bili nazvani genocidom, a general Lotar fon Trota sigurno bi bio osuđen zbog tih zlodela. Baš kao što kažu i reči naših molitava, molim vas da nam oprostite naše zločine i našu krivicu".

Sećanje na žrtve, a ne na počinitelja

Nevladine organizacije su ogorčene onim što nazivaju "zvaničnom tabu-temom" o Nama i Herero narodima i ulogom cara Vilhelma II u zločinu, posebno na način kako se to tumači u školskim knjigama. Takođe kritikiju postojanje spomenika koji slave nemačku kolonijalnu istoriju. Kop navodi primer spomenika sedmorici palih nemačkih boraca, koji se nalazi u Kolumbiadam ulici u Berlinu.

"Godinama smo ulagali žalbe zbog tog spomenika i konačno su gradske vlasti postavile i spomen ploču u znak sećanja na namibijske žrtve. Ipak, ta omanja kamena ploča ne odaje počast namibijskim žrtvama na pravi način. Spomen ploča za 80.000 ubijenih Namibijaca postavljena je ispod velikog spomenika sedmorici nemačkih vojnika, koji su, u principu, pripadali trupama koje su počinile genocid", kaže Kop.

Idu Hofman i nevladine organizacije posebno ljuti što je Gauk nedavno ocenio kako su Turci počinili genocid nad Armencima 1915. godine, ali ne i da su Nemci počinili genocid u Namibiji.

Navode primere isplate odštete Jevrejima i nekim manjinskim grupama u Istočnoj Evropi zbog zločina koje su počinile nacističke trupe, kao model koji bi trebao biti primenjen i u slučaju Namibije.

"Odštete moraju biti plaćene. To nije ništa čudno, jednostavno mora biti tako urađeno", zaključuje Hofman.