REZOLUCIJA

22.04.2010. god.

Rezolucija u svojoj suštini predstavlja akt političke a ne pravne prirode i čisto je deklarativnog karaktera.Snaga rezolucije treba da se izražava u njenoj objektivnosti u tretiranju problema, principijelnosti i ubedljivosti stavova kojim se određuju.

Gostimir Popović

Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar

prota49@yahoo.com

Kad god treba nešto da se saopšti javnosti koriste se termini koji bi trebali da budu jasni, određeni i dugoročnog karaktera. Savremeni politički život promenio je odnos prema terminologiji ali i prema suštini odrđenih pojmova pa se pojmovi koji bi trebali da predstavljaju najviši nivo snage olako i koriste.

Jedan od tih pojmova je rezolucija koji se u poslednje vreme veoma često upotrebljava ali mnogo više zloupotrebljava od strane i velikih i malih i snažnih i slabih, od svih koji žele na neki način da zamagle a ne razjasne situaciju.

Dva tipična primera su rezolucije evropskog parlamenta i Predstavničkog doma američkog kongresa. Rezolucija evropskog parlamenta donesena je sa sedamdesetak poslaničkih glasova (od preko sedam stotina) a Predstavnički dom američkog kongresa doneo je rezoluciju i to (ni manje ni više nego o BiH) u kojoj je takstativno nabrojio bukvalno sve želje sarajevske čaršije a ko god ume da čita barem malo između redova mogao je da vidi da je osnovni cilj nestanak RS kao organizacionog sistema srpskog naroda.

Samo da podsetimo donosioce tih raznih rezolucija da ovaj pojam u svojoj suštini predstavlja akt političke a ne pravne prirode i da je čisto deklarativnog karaktera.Snaga rezolucije treba da se izražava u njenoj objektivnosti u tretiranju problema, principijelnosti i ubedljivosti stavova kojim se određuju.

Snaga i autoritet svake organizacije, pa i evropskog parlamenta i američkog Kongresa, je u njenoj objektivnosti i poštovanju faktora prema kojima donose svoje akte a ne u pukoj sili i nepoštovanju.Ako se ima u vidu da je ova rezolucija donesena pod uticajem određenog lobija (kongres bošnjačkih intelektualaca severne amerike) onda je njena važnost još manja i treba je potpuno zanemariti.

Republici Srpskoj je zaista dosta i previše takvih uplitanja, mada se može slobodno kazati da je i celom regionu dosta destabilišućeg uticaja koji dolazi s one straen okeana.

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »