Za manje od jedne ljudske generacije čovek uništio pola morske faune

Uprkos ogromnom prostranstvu koje okeani zauzimaju na planeti Zemlji, morska fauna je, prema nedavno objavljenom izveštaju, gotovo prepolovljena za samo 42 godine, što povećava rizik „ekološke i ekonomske katastrofe“ bez presedana.

U jednoj od najdetaljnijih studija morske faune, Svetska fondacija za prirodu istražila je 10.000 različitih morskih populacija iz gotovo 3.000 vrsta, uključujući sisare, ptice, ribe i reptile, u periodu između 1970. i 2012. godine. Rezultati otkrivaju alarmantan pad u broju životinja, koji u tom periodu iznosi ukupno 49 odsto.

Prema izveštaju, to dramatično smanjenje umnogome je uzrokovano ljudskom aktivnošću — od prekomernog ribolova do zagađenja i klimatskih promena.

Vrste koje ljudi konzumiraju, poput tune i skuše, prošle su gore od ostalih, sa padom od 75 odsto.

„Za manje od jedne ljudske generacije, svedoci smo dramatičnih gubitaka u okeanskoj fauni — ona se prepolovila — a životna staništa su degradirana i uništena“, rekao je generalni direktor Svetske fondacije za prirodu Lambertini.

Sve ove trendove pokreću postupci čovečanstva: od prekomernog ribolova i crpljenja resursa, preko razvoja obala i zagađenja, do emisija gasa i efekta staklene bašte koji uzrokuju povećanu kiselost okeana i otopljavanje.

„Ljudska aktivnost je ozbiljno oštetila okeane hvatanjem ribe brže nego što one mogu da se razmnožavaju i istovremenim uništavanjem njihovih mrestilišta“, dodao je on.

Uništavanje morskih staništa koja su izvor hrane i služe kao mrestilišta, poput poljana morske trave i močvara mangrova, doprinelo je ovom smanjenju, dodaje se u izveštaju. Porast nivoa ugljen-dioksida uzrokovan globalnim otopljavanjem povećao je nivo kiselosti okeana, što je nanelo štetu ovim staništima i vrstama koje su ih naseljavale.

„Prevelikom eksploatacijom ribarstva, degradiranjem obalnih staništa i nečinjenjem po pitanju globalnog otopljavanja, sejemo seme ekološke i ekonomske katastrofe“, rekao je Luis Hips, glavni savetnik pomorske policije pri Svetskoj fondaciji za prirodu.

Ako kiselost okeana nastavi da se pogoršava kao rezultat globalnog otopljavanja, mnogi koralni grebeni iščeznuće do sredine veka, što će predstavljati veliki rizik za vrste koje ih naseljavaju. Rizici nisu ograničeni samo na morsku faunu već će se najverovatnije proširiti i na ekonomiju i na ljudsku populaciju koja se njome hrani.

„Nalazimo se usred trke da ulovimo ribu koja bi mogla da se završi tako što će ljudi ostati uskraćeni za vitalne izvore hrane i ključni ekonomski motor“, primetio je Lambertini. „Prekomerni ribolov, uništavanje morskih staništa i klimatske promene imaju kobne posledice po celu ljudsku populaciju, a najbrže i najviše će stradati najsiromašnije zajednice koje se oslanjaju na more“.