USPS tvrdi da je Ustavni sud doneo političku odluku

Odbacivanjem inicijative Udruženja sindikata penzionera Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju isplate penzija, Ustavni sud se teško ogrešio o Ustav Republike Srbije i doneo političku a ne pravnu odluku.

Ovaj zaključak proizlazi iz obrazloženja Ustavnog suda koje je bez presedana u pravnoj praksi civilizovanih država.

Iz njega jasno proizlazi da sudije nisu ocenjivale ustavnost Zakona, već su se upustile u obrazlaganje razloga zakonodavca i time praktično postale poluga izvršne vlasti.

Pored toga što to nije posao Ustavnog suda, odluka je i pravno neutemeljena, delom bazirana na pogrešnim činjenicama i obrazlagana političkim i ekonomskim, a ne pravnim argumentima.

Paradoksalno je takođe da Ustavni sud nije utvrdio flagrantnu manjkavost Zakona koji već u naslovu ukazuje na svoju privremenost, to jest, vremensku ograničenost, dok u samom Zakonu nije navedeno do kog vremena je to ograničenje, te je iz tog razloga razmatrani Zakon i formalno-pravno manjkav.

Sud se bavio procenom efekata, a ne ustavnošću zakona.

Potvrda ovog je i njegov zaključak da su „mere u funkciji finansijske održivosti penzionog sistema“, što nije pravna kategorija, već ekonomska  i ne može biti posao Ustavnog suda. Jer, efekti zakonskih mera ne moraju da daju očekivane rezultate.

Ustavni sud se poziva na ustavnu mogućnost ograničenja imovinskih prava građana, kao i  Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, bez navođenja bilo kog člana Ustava ili Konvencije, ostavljajući na taj način slobodu izvršnoj vlasti da po svom nahođenju ukida ljudska prava i slobode građana, što predstavlja uvod u diktaturu i ukidanje Ustava zemlje.

Tačno je da postoje ustavne mogućnosti ukidanja imovinskih prava i sloboda, ali su te mogućnosti svedene na najmanju moguću meru, u uslovima kada je zemlja u opasnosti, kada je proglašena mobilizacija, ili neposredna ratna opasnost, što ovde nikako nije slučaj.

Ustavni sud se mimo svoje nadležnosti i van pravnog okvira bavio i brojkama, pa je tako pogrešno ocenio da „većina penzionera nije obuhvaćena Zakonom“.

Da su sudije radile posao za koji nisu obučene, pokazuju podaci da su pomenutim Zakonom oštećeni svi penzioneri, i oni sa penzijama manjim od 25.000 dinara. Naime, direktno je oštećeno više od 700.000 penzionera, što je tačno polovina ukupne penzionerske populacije, a posredno i oni  sa penzijom manjom od 25.000 dinara, jer im je Zakonom o penzijama zagarantovano periodično usklađivanje primanja u skladu sa porastom troškova života.

Ustavni sud se čak bavio i visinom primanja zemljoradnika (!),  što je van svakog smisla. Pa čak i da se radi o manjini, a ne o ogromnom broju građana ove zemlje, Ustavni sud je dužan da ocenjuje i štiti prava i građanina - pojedinca!  

Ovim je Ustavni sud prenebregao jedan od osnovnih pravnih postulata - da su građani jednaki pred zakonom, bez obzira na njihov broj, boju kože, veroispovest i drugo.

Udruženje sindikata penzionera Srbije šokirano je ovakvim obrazloženjem Ustavnog suda, ali mu je, paradoksalno zvuči, i zahvalno. Jer, je posle ćutanja dugog skoro godinu dana, najzad, objavljivanjem ove odluke  omogućio penzionerima da pravdu potraže van svoje zemlje, van ove vlasti i van ovakvog nakaradnog pravnog sistema, u kome Ustav ne garantuje osnovna prava i slobode.

U borbi za prava penzionera i poštovanje Ustava, USPS smatra ovu doluku Ustavnog suda političkim pamfletom i svoja prava potražiće pred  Međunarodnim sudom u Strazburu.

Izvršni odbor USPS