Na rođendan Dostojevskog (11. novembar)

Ime velikog ruskog  pisca nose avioni,   brodovi hoteli

. Dostojevski,   veliki prijatelj žena (ženio se tri puta kao Majakvoski ),   smirio se tek posle pedesete godine

. Žene su ga volele i poveravale mu se

. Specifičan ritam u ljubavi prema ženama,  erotika kao konstanta u životu Dostojevskog

. Retko je koji svetski psiac tako razumevao žesnku dušu,   patnje,   ljibav  i stradanja žena
  
Na današnji dan,   11.  novembra 1821.  rođen je ruski književni genij,  Fjodor Mihajlovič   Dostojevski.
 
Nakon obeležavanja jubileja (1821-1881-2011)  Dostojevski sve više funcioniše kao svojevrstan  brend u savremenoj Rusiji. 

Njemu dajemo spomen ovu.

Da pogledamo  najpre kojim su sve objetima nadenuta imena klasika.

Avioni,   brodovi,   hoteli…

U „Aeroflotu“ su jednom „Boingu-B767“ koji leti na duge pruge dali ime „F. Dostojevski“. U rečnoj floti po Volgi plovi četvoropalubni   brod „Fjodor Dostojevski“,   dok je brod  „Dostojevski“,   onako familijarno,   bez Fjodora,    poslat u zasluženu penziju. To putničko rečno plovilo je bilo izgrađeno u Mađarskoj 1956,   da bi devedesetih prestalo da plovi i uskoro bilo pretvoreno u gostionicu na vodi.

Kad je o ugostiteljskim namenama reč,   treba pomeniti da je u Sankt-Peterburgu otovren mini –hotel  „Dom Dostojevskog“ koji se ne može požaliti da je ikad ostao bez gostiju. 

U Moskvi je 2010.  nova stanica metroa,   181.  ro redu u sistemu prestoničke podzemne   železnice,  nazvana „Dostojevski“,   kad  je već jedna,  daleko poznatija  i to u najstrožem centru glavnog grada,   već odavno dobila ime jednog drugog,   ne tako velikog,    u milosti sovjetske  vlasti  pisca- Majakovskog.

U čast Fjodora Mihajloviča nazvan je i jedan krater na planeti Mars,   ka kojoj se uputilo ne samo američko,   nego i rusko istraživačko  kosmičko brodovlje.

Fjodor Mihajlovič - veliki prijatelj žena

Nedavno je izašla knjiga „Tajni život Dostojevskog. Strasti,   navike,   poroci“ u kojoj su autori  K.  i T.  Jenko analizirali intimni,   lični život klasika ruske književnosti zato što upravo on u suštini  formira  stvaralaštvo  verlikog pisca.

I pokazalo se da su na površinu isplovile mnoge činjenice koje su dosad bile nepoznate čitaocima dela ruskog genija.
Evo nekoliko epizoda iz ove monografije izašle u izdanju „Eksmo“.

Posle pedesete se smirio i počeo da se navikava na porodični život

Imao je već pedeset godina  kad se malo smirio i počeo da se navikava na porodični život.   Kao i ranije,   navikao je da radi  do kasno u noćnoj tišini  uz svetlost  dve velike  sveće,   a    ustajao je vrlo kasno. Na doručak je dolazio u gradskom sakou  sa maramicom u džepiću,   uvek dobro osmotrivši sako da nema slučajno neke mrlje na njemu  koje nije mogao podneti.  Pio je redovno  čaj  sa velikim uživanjem   zahtevajući  da se taj napitak priprema vrlo pažljivo,   tako da čak ni izuzetno  tolerantna i trpeljiva  Ana  Grigorjevna,   druga piščeva supruga,   nije mogla izdržati,  pa je prestala da se time zanima.   On je tako sam morao da se bahće sa čajnikom  iz kojeg bi ispio  dve čaše  preslatkog   i jakog čaja,   dok je treću unosio u kabinet  i pijuckajući radio. Sve u radnoj  sobi je   moralo ostati u prvobitnom,   neizmenjenom stanju,   i svako jutro je Ana Grogorijevna morala proveravati (kao da nije imala preča posla) da li su  u kabinetu nameštaj  i spisi na svome mestu.

Ukoliko bi se slučajno desilo da se nešto poremeti,   a Dostojevski to primeti,   nastala  bi velika buka i bes autora „ZlIh duhova“. 

U ladici je Fjodor Mihajlovič imao sprmene voćni žele,   suvo grožđe,   orahe i slatkiše da počasti decu kad bi ona kojim slučajem banula  u kabinet i pored izričite majčine zabrane da tamo ne ulaze.

Žene su ga volele i poveravale mu se

Ana Grigorijevna  je pričala da  je on imao veliki broj  iskrenih prijatelja među  ženama i one su mu bez  ikakvog uztezanja poveravale svoje tajne i tražile savete.

„Retko ko je tako duboko razumevao žensku dušu,   njene patnje i stradanja  kao što  ih je shvatao i razumevao Fjodor Mihajlovič.“

Ali ona ničim nije pokazivala da je zbog toga bila ljubomorna.    Naprotiv.  Kad bi  se on vraćao  kući u dva sata po ponoći,   ona ga je sve vreme čekala,   kuvala mu čaj,   a on bi,   pošto bi se preobukao u široki letnji ogrtač koji mu je služio umesto halata,   ulazio k njoj u spavaću sobu,  pošto su obično spavali odvojeno,   pričao joj do detelja kako je proveo veče i  često bi ih u  tom razgovru i zora zaticala.

Specifičan ritam u ljubavi prema ženi,   erotika kao konstanta

U svoj ljubavi prema ženi Fjodor Mihajlovič je imao specifičan ritam,   svoje plime i oseke,  i on je odlično shvatao: osećanje i osetjivost uvek nailaze po putanjama krivulja.  

Ali konstanta  u tim odnosima bila je upravo erotika.
Erotske želje ne samo što nisu jenjavale  s godinama,   nego su čak dobijale novu snagu i zamahe. Odlazio je u Ems na lečenje i otuda je slao pisma puna najintimnijih ispovesti: 

„Mislim na tebe svakog minuta,   Anjka,  tugujem za tobom mučenički… Kad uveče  legnem u postelju (neka to ostane među nama) mislim na tebe i  patim očajnički,   grlim te u mislima i ljubim  svu maštajući(razumeš  li me ?). Dolaziš mi  u san  kao zavodnica. Često si mi prebacivala da ću ovde  u inostranstvu juriti za drugim ženama. Ljubavi moja,   i u praksi sam  ovde dokazao  da osim tebe ne mogu zamisliti nijednu drugu ženu. Nisu mi potrebne druge,   ja hoću tebe,   eto,   o čemu svakodnevno sebi govorim. Suviše sam se na tebe navikao i suviše ozbiljno sam posvećen porodici. Ne sablažnjavaj se dok ovo čitaš,  ti treba da me poznaješ.   Nadam se da ovo pismo nećeš nikome pokazivati.”

Za film je  pisac ostao,   ipak,    neuhvatljiv

Dosad niko nije uspeo da snimi kanonski film o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom,   iako je bilo više takvih pokušaja u Rusiji i van njenih granica.

Na kanalu „Kultura“ reprizno j prikazan serija Vladimira Hotienka „Dostojevski“ s Jevgenijem Mironovom u naslovnoj ulozi.   Posle prikazivanja filma na reditelja se obrušila salva kritike: mnogi smatraju da je  Dostojevski predstavljen  suviše bledo.

Dvadeset šest dana iz života Dostojevskog,   uspešna filmska biografija

Jedna od nasjupešnijih filmskih biogrfija autora „Idiota“ je film koji je 1980.  g.   snimio Aleksandr Zahri pod naslovom „26 dana iz života Dostojevskog” s Anatolijem Solonicinom u glavnoj ulozi. U filmu se prikazuje period od 26 dana za vreme kojih je da bi  vratio dug  izadvaču Fjodor Mihajlovič pisao roman „Kockar“. 

Na Berlinskom festivalu  film  je dobio “Srebrnog medveda”za najbolju mušku ulogu.

I van granica Rusije takođe snimaju biografske  filmove o Dostojevskom

I van granica Rusije  pokušavaju da snime film o žvotu autora „Braće Karamazova”.  Filmski gledaoci se verovatno sećaju „Kockara“ (The Gambler“)  iz 1997.  Reditelja Keroli Maka,    koprodukciju Velike Britanije,   Irske  i Mađarske. Roman  je autobiogarfski,   pa  je zato i  glavni junak filma -Dostojevski. Zanimljovost ovog filma je u tome što glavnu ulogu u njemu igra Majkl Gembon,   poznat svakom današnjem  detetu na Zemlji. Pre nekoliko godina  Gembon je igrao …nikoga drugoga nego profesora Dambldora u filmskoj epopeji o Gari Poteru.

Dostojevski prvi put na filmu još 1932.

Prvi piut se lik Dostojevskog pojavio na filmu  još 1932. Film Vasilja Fjodorva „Tamnica naroda” (drugi naslov: „Mrtvi dom”) po mnogo čemu je unikalan.  To je bio tek drugi sovjetski zvučni film .    U njemu su prikazane neke epizode iz života  Dostojevskog u progonstvu,   u „mrtvom domu”,   a ulogu velikog pisca je je veoma upečatljivo odigrao   Nikolaj Hmelov.


Branko Rakočević