Dom heroine Milunke Savić niče iz korova

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu rade na konzervaciji i restauraciji rodne kuće Milunke Savić (1890-1973) u Koprivnici kod Jošaničke Banje. Rekonstrukcija doma gde je rođena slavna srbska heroina odvija se u brdovitom pejzažu planine Željin, a kuća je sagrađena još u prvoj polovini 19. veka kao tipičan objekat tradicionalnog, narodnog graditeljstva tog perioda.

Obnova kuće Milunke Savić, koja je sve donedavno bila u očajnom stanju, predstavlja ideju vraćanja njenog kulta u srbski narod. Ime ratnice i humanitarke, napominju sagovornici "Novosti" koji vode ovaj ambiciozan projekat od prvoklasnog značaja, dovoljno je veliko za pokretanje priče o revitalizaciji njenog rodnog kraja. Projekat "Sociokulturna revitalizacija Jošaničke Banje", autorke dr Marije Marić, zamišljen je otuda kao multidisciplinarni pristup zaštiti kulturnog nasleđa u skladu sa savremenim tretmanom baštine kao ključnog potencijala u banjskoj oblasti.

- Radovi su otpočeli krajem jula, pri čemu je veliki deo vremena utrošen na demontiranje postojeće arhitekture uz čuvanje svih elemenata koji se mogu ugraditi u novi objekat na autentičnim pozicijama - predočava za "Novosti" dr Marija Marić, autorka projekta, dodajući da su Milunkini naslednici, vlasnici kuće, rado ustupili potrebne informacije i ponudili pomoć tokom radova. - Sada smo već u rekonstruktivnoj fazi koja se odvija pod nadzorom kolege arhitekte Rajka Čubrića, koji je sve vreme na terenu sa zidarima. Očekujemo uskoro završetak radova.

Ideja o rekonstrukciji kuće odakle je Milunka krenula u ratove potekla je još prilikom izrade projekta revitalizacije Jošaničke Banje, čija je osnovna svrha da se kroz oživljavanje kulturnog nasleđa oživi cela banja, odnosno seoska zajednica. Banjski život bi se sa ovom atraktivnom istorijskom ponudom vratio na turističku mapu. Sa druge strane, na taj način se postiže i sprovođenje održivog razvoja, što je jedini preduslov za sprečavanje propadanja baštine.
 

Prilikom obilaska terena, stručnjaci su zatekli njenu rodnu kuću u potpuno ruiniranom stanju što je bilo dovoljno da se odmah daju u pisanje projekta i traženje fonda za njenu rekonstrukciju.

- Ministarstvo kulture je prepoznalo važnost ove inicijative i dodelilo nam sredstva za radove u okviru programa "Sto godina od Prvog svetskog rata" - napominje dr Marija Marić. - Uz podršku opštine Raška i MZ Jošanička Banja krenuli smo u radove. Po završetku izgradnje objekata, radni tim Zavoda će se pobrinuti o enterijeru i uređenju okućnice pod nadzorom mr Katarine Grujović Brković.

I enterijer Milunkine kuće biće osmišljen na osnovu odgovarajućih studija iz etnologije, kao analogija sa postojećim objektima Koprivnice i okolnih sela. Opremanje objekta će se izvesti sa autentičnim pokućstvom, koje se još uvek može pronaći u sačuvanim seoskim kućama. I spoljni i unutrašnji izgled doma ogroman je posao.

- Kuća je bila u potpuno ruševnom stanju i bilo je pitanje dana kada će i ti ostaci nestati - ističe naša sagovornica. - Krovna konstrukcija sa pokrivačem je pala i potpuno je uništena, dok je tavanska konstrukcija bila sačuvana samo u malom delu. Grede tavanjače, šašovce i kolenike smo zatekli u takvom stanju da su jedino mogle poslužiti kao ugledni primerak za nove elemente. Malter sa bondručnih zidova je otpao i samo još drveni prikovci su držali zidna platna da se potpuno ne raspadnu. Bilo je i pitanje dana kada će nestati urušeni zidovi od kamena i opeke. Ostali objekti u okviru domaćinstva su zatečeni samo u nivou temelja.

 

OD SKADRA DO BREGALNICE

Milunka Savić rođena je 24. juna (1890. ili 1891), kao kći Radenka i Danice. Početkom balkanskih ratova 1912, prerušena u muškarca i kao dobrovoljac postaje vojnik u Drinskoj diviziji. Učestvovala je u borbama, pored ostalih kod Skadra i u Bregalničkoj bici 1913. U bolnici, na lečenju od zadobijenih rana otkriva se da se iza imena Milun krije Milunka, što se ubrzo pročulo u vojsci i zbog čega se do danas pominje analogija sa Jovankom Orleankom. Posebnu hrabrost pokazala je učešćem u Prvom svetskom ratu u kome je učestvovala kao dobrovoljac i postala nosilac značajnih odlikovanja i nagrada.

U Zavodu napominju da se seosko domaćinstvo sastojalo od većeg broja objekata, dok je kuća predstavljala središte okućnice, mesto okupljanja, društvenog života i obavljanja religioznih funkcija. U okućnici su sagrađeni prateći ekonomski objekti (mlekar, ambar, hlebna peć i dr). Domaćinstvo je sakriveno u obrasloj šumi te je do njega zbog zaraslog puta bilo teško doći. I danas je samo domaćinstvo aktivno u celom selu.

- Obnova rodne kuće predstavlja početni element za uspostavljanje kulturno-turističke ponude na koji će se dalje nadograđivati bogati potencijali ove oblasti, jer nam je namera da obnovima Staro i Novo kupatilo u banjskom parku, restauriramo spomenik Milunki Savić u centru Banje, otvorimo rodnu kuću patrijarha Germana i sve arheološke lokalitete srednjovekovne župe Jehošanice stavimo na planinarsku mapu zapadnih padina Kopaonika - otkriva naša sagovornica.

OKOSNICA STARO KUPATILO

- PROJEKAT je razrađen u okviru Ljubljanskog procesa 2 pri Savetu Evrope gde se i danas nalazi na monitoring listi - objašnjava za "Novosti" autorka projekta. - Iako je okosnica NKD Staro kupatilo, rekonstrukcija kuće Milunke Savić (autor arhitektonsko-građevinskog projekta je arhitekta Rajko Čubrić) predstavlja samo jezgro definisanja ostalih aktivnosti i uključivanja prirodnih i društvenih mogućnosti potkopaoničkog kraja u cilju razvoja ruralne sredine uz angažovanje svih rodnih kategorija stanovništva u pokretanju aktivnog ekonomskog i kulturnog života oblasti.

S. Babović,