Ćirilica u tržišnim komunikacijama

Ve­ro­vat­no smo jed­na od ret­kih ze­ma­lja na ku­gli ze­malj­skoj ko­ja je, sve­sno ili ne­sve­sno, svo­je ći­ri­lič­no pi­smo pod­re­di­la dru­gom. Čak i u dr­ža­va­ma sa vi­so­ko­ra­zvi­je­nom to­le­ran­ci­jom, gde ži­vi jed­na ili vi­še na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, na am­ba­la­ži je slu­žbe­no pi­smo na­ci­je (fran­cu­ski, ma­đar­ski, ru­mun­ski, ru­ski, bu­gar­ski, grč­ki, ne­mač­ki, ita­li­jan­ski, en­gle­ski, špan­ski ...), da ne pod­se­ća­mo na arap­ski svet, azij­ske na­ro­de itd.

U tim dr­ža­va­ma, u štam­pa­nim ogla­snim po­ru­ka­ma, u upo­tre­bi je is­klju­či­vo slu­žbe­no pi­smo dr­ža­ve. U TV pro­gra­mi­ma, gde se emi­tu­ju i ko­mer­ci­jal­ne ogla­sne po­ru­ke – gra­fič­ki uob­li­če­ni tek­sto­vi, titl, ma­ske i slo­va, is­pi­si­va­ni  na špi­ca­ma TV sta­ni­ca i na kaj­ro­nu, bez iz­u­zet­ka su na pi­smu na­ci­je. Ja­sno, i na pla­ka­ti­ma, kao i na svim sred­stvi­ma spolj­nog ogla­ša­va­nja.

Upo­tre­ba tu­đi­ca, pa još na pi­smi­ma (me­mo­ran­du­mi­ma) ko­je fir­me ko­ri­ste u na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom po­slo­va­nju, na­ro­či­to kod na­zi­va fir­mi, kod mno­gih dru­gih sko­ro da je ne­za­mi­sli­va.

Po­re­de­ći ova­kvu prak­su sa do­ma­ćim pri­li­ka­ma, pod­sta­klo nas je da po­kre­ne­mo pro­jekt „Ći­ri­lič­no pi­smo u tr­ži­šnim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma” – da ak­te­re srp­ske pri­vre­de in­spi­ri­še­mo da svo­je­volj­no za obe­le­ža­va­nje i pro­mo­ci­ju svo­jih pro­iz­vo­da i uslu­ga ko­ri­ste zva­nič­no na­ci­o­nal­no pi­smo. Pri to­me smo po­šli od to­ga da je tr­ži­šna ko­mu­ni­ka­ci­ja jav­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, za raz­li­ku od pri­vat­ne gde po­sto­je druk­či­je slo­bo­de upo­tre­be.

Na­rav­no, po­šli smo od se­be: ča­so­pis sve­ta mar­ke­tin­ga TA­BU (TA­VOO) u tri­na­e­stoj go­di­ni po­sto­ja­nja vi­še ne ko­ri­sti la­ti­nič­no već is­klju­či­vo ći­ri­lič­no pi­smo i srp­ski je­zik (broj tu­đi­ca sve­den je na mi­ni­mum, pre­vo­de se sko­ro svi struč­ni iz­ra­zi, a gde to ni­je mo­gu­će da­ju se opi­sna tu­ma­če­nja ter­mi­na ili poj­mo­va i slič­no).

Da li bi gra­đa­ni, u ovom slu­ča­ju kao stal­ni ili po­ten­ci­jal­ni po­tro­ša­či, pri­me­ti­li na­po­re srp­ske pri­vre­de u nje­nom – svo­je­vr­snom „do­dvo­ra­va­nju“ – pa­ko­va­nja srp­skih pro­iz­vo­da, isli­ka­na i is­pi­sa­na ći­ri­lič­nim pi­smom? Mi ve­ru­je­mo da bi. Ve­ru­je­mo u ste­pen na­klo­no­sti srp­skih do­ma­ći­na svo­joj dr­ža­vi, sa­mim tim i nje­noj pri­vre­di.

Kao što smo i uve­re­ni da bi se na ra­fo­vi­ma i po­li­ca­ma u na­šim tr­go­vi­na­ma deo po­nu­de pi­sa­ne ći­ri­lič­nim pi­smom raz­li­ko­vao od osta­lih pro­iz­vo­da, po­go­to­vu uvo­znih ko­ji ni­su uvek pri­stoj­nog kva­li­te­ta, na­ro­či­to ne uvek na ni­vou kva­li­te­ta pri­sut­nog, na pri­mer, na tr­ži­šti­ma vo­de­ćih evrop­skih čla­ni­ca, iako je reč o istim pro­iz­vo­di­ma, od­no­sno rob­nim mar­ka­ma.

To smo po­ku­ša­li i da pri­ka­že­mo na pri­lo­že­nom gra­fi­ko­nu Kru­ga op­ti­mi­zma.

Ohra­bre­ni smo smo i zbog po­čet­nog od­zi­va na ini­ci­ja­ti­vu upo­tre­be ći­ri­li­ce u tr­ži­šnim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma: po­dr­šku pro­jek­tu do­sad su pru­ži­li Vu­ko­va za­du­žbi­na, Ma­ti­ca srp­ska, Jav­ni ser­vis Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Sr­bi­je, Kul­tur­no-pro­svet­na za­jed­ni­ca Sr­bi­je, Kan­ce­la­ri­ja za sa­rad­nju sa di­ja­spo­rom Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va, Dru­štvo srp­skih do­ma­ći­na, Ma­ti­ca ise­lje­ni­ka i Sr­ba u re­gi­o­nu, Udru­že­nje za pri­vred­ni pre­po­rod, RTV Stu­dio B, Ka­blov­ska TV Zre­nja­nin, Op­šti­na Alek­san­dro­vac...

Pr­vi upi­sa­ni do­bro­či­ni­telj sa ulo­gom od 2.000 evra je g. Ni­ći­for Nik Ani­čić, ko­ji ži­vi i ra­di u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci. Pr­vi upi­sa­ni do­na­tor sa ulo­gom od 500 evra je pro­fe­sor  dr Mi­la­din M. Še­var­lić, sa Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta. Pr­vi upi­sa­ni da­ro­da­vac sa ulo­gom od 200.000 di­na­ra je „Te­le­kom Sr­bi­ja”.

Ve­ru­je­mo da će ovaj spi­sak usko­ro bi­ti znat­no ve­ći.

Žo­zef-Ivan Lon­čar

Autor je osni­vač, vla­snik i iz­da­vač ča­so­pi­sa sve­ta mar­ke­tin­ga TA­BU