Dan državnosti Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali i dodeliće odlikovanja povodom praznika.

U Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu svečanu ceremoniju će predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

U Staroj Skupštini u Kragujevcu biće održana svečana akademija a najavljeno je prisustvo premijera Aleksandra Vučića.

U Srbiji su 15. i 16. februar neradni dani.

Juče je Garda Vojske Srbije izvršila na Kalemegdanu počasnu artiljerijsku paljbu.

Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kad je u Orašcu počela borba za konačno oslobođenje od petovekovnog ropstva pod Turcima.

Ubrzo posle toga Srbi su ušli u otvoreni rat sa Turskom, čiju su vojsku nekoliko puta potukli. Najveće pobede ustanici su izvojevali kod Ivankovca 1804. godine, na Mišaru i kod Deligrada 1805. godine.

Slom ustanka počeo je 1812. godine pošto su Rusi morali da se povuku zbog Napoleonovog pohoda na Moskvu. Potpisan je Bukureški mir, kojim je bilo predviđeno da Srbija dobije autonomiju i da se Turci vrate u Beograd. Te uslove Srbi nisu hteli da prihvate.

Preambula Sretenjskog ustava

Posle toga turska vojska napala je oslobođenu teritoriju iz tri pravca. Otpor srbskih ustanika slomljen je padom Beograda 7. oktobra 1813. godine.

Iako ugušen Prvi srbski ustanak utro je put za dalju borbu Srba za oslobođenje, koja je nastavljena dve godine kasnije podizanjem Drugog srbskog ustanka u Takovu.

Na Sretenje, 1835. godine, knez Miloš Obrenović proglasio je prvi srbski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Tvorac jednog od najliberalnijih evropskih ustava tog vremena je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije i knežev sekretar. U njemu su bile izražene potrebe srbskog društva za emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine.

Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države i kao nacionalni praznik se slavi od 2001. godine.