Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 07.04.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 07.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 07.04.




MO DNR o situaciji na frontu

Napad na aerodrom u Donjecku - Sinoć i rano jutros kijevske snage su napale donjecki aerodrom. Napad je izvršen iz minobacača iz naselja Opitnoe.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 309 puta napale teritoriju DNR. Najintenzivnije su napadali Staromihajlovku, Zajcevo, Spartak, Jasinovatu, Kominternovo, Sahanku i donjecki aerodrom. Tokom napada ranjena su dva vojnika DNR.

MO LNR o situaciji na frontu

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 07.04.




Holanđani mogu da revidiraju tekst sporazuma Ukrajine-EU - Više od 60 odsto građana Holandije glasalo je protiv ratifikacije sporazuma o asocijaciji EU sa Ukrajinom. Uzimajući u obzir mišljenje većine, Vlada Holandije bi mogla da odbije realizaciju određenih tačaka sporazuma.

Nakon referenduma u Holandiji, holandska Vlada bi mogla da odbije realizaciju određenih tačaka sporazuma o asocijaciji EU sa Ukrajinom, smatra izvor u institucijama EU u Briselu.

Ranije je agencija BNO njuz saopštila da je na referendumu u Holandiji 38,1 odsto izašlih građana glasalo za sporazum o asocijaciji između EU i Ukrajine, dok je više od 60 odsto bilo protiv nje. 

Premijer Holandije Mark Rute izjavio je ranije da bi nakon opštenarodnog referenduma moglo doći do revidiranja odluke o ratifikaciji sporazuma o asocijaciji sa Ukrajinom, ali da je za to potrebno vreme.

Kremlj: Holanđani ne veruju Kijevu - U Kremlju smatraju da je rezultat referenduma u Holandiji o asocijaciji Ukrajine i EU unutrašnja stvar.

Moskva konstatuje: rezultat referenduma pokazuje nepoverenje građana prema asocijaciji Ukrajine sa EU.

„To je apsolutno unutrašnja stvar Holandije“, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov na molbu novinara da prokomentariše rezultat holandskog referenduma.

Predstavnik Kremlja je izjavio: „Oni pokazuju odnos građana Holandije prema određenom dokumentu, znači građani Holandije imaju pitanja, postoji nepoverenje, oni signaliziraju svoje nepoverenje“.

„Međutim, mi smatramo da se ne može ni na koji način mešati u ova pitanja“, naglasio je Peskov.

Ranije je premijer Rusije Dmitrij Medvedev napisao na svojoj stranici na Tviteru: „Rezultat holandskog referenduma o asocijaciji Ukrajine sa EU — indikator odnosa Evropljana prema ukrajinskom političkom sistemu“.

Keri: Putin je pametan strateg i taktičar - Državni sekretar SAD Džon Keri izjavio je da je zahvaljujući konstruktivnoj ulozi Rusije postignut ne samo prekid neprijateljstava u Siriji, nego i sporazum o nuklearnom programu Irana, ocenivši da je ruski lider Vladimir Putin pametan strateg i taktičar.

Gostujući u tok-šou emisiji „Čarli Rouz“ američkog televizijskog kanala Pi-Bi-Es, Keri je rekao da je proveo sate razgovorajući sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom, ali i mnogo vremena sa Vladimirom Putinom, koji je, kako je primetio — „pametan“.

„Mislim da je strateg i taktičar — ponekad više taktičar nego strateg. Ali svakako ima strateško razmišljanje. Mislim da želi da njegovo gledište bude prihvaćeno i interesi koje zastupa u određenoj meri poštovani. Granice očigledno postoje. Mi svoje poglede u odnosu na Krim ne menjamo“, rekao je američki državni sekretar. Prema njegovim rečima, trenutno su glavne nesuglasice SAD i Rusije „o Ukrajini i drugima“.

„Mislim da predsednik Putin smatra da su Sjedinjene Države zloupotrebile proces u Libiji, da mi, znate već…“,  rekao je Keri.

Znate i sami priču (o Ukrajini), nastavio je Keri, ukazavši na dugačku listu onoga što treba da se uradi. „I ono što treba da uradimo je da nađemo način da predsednik Putin ispuni zahteve Saveta bezbednosti UN, da ispuni svoje obaveze u okviru Minskog sporazuma“, dodao je on.

Govoreći o situaciji u Siriji, on je primetio da su „svi izražavali sumnju da će Rusija imati konstruktivnu ulogu po pitanju prekida neprijateljskih dejstava“, istaknuvši da su SAD i Rusija, bez obzira na to, uspele da postignu da do primirja dođe. To se dogodilo jer je Moskva odigrala pozitivnu ulogu, zaključio je Keri.

On je napomenuo da ne bi bilo ni sporazuma sa Iranom da nije bilo konstruktivne uloge Rusije.

Precizirao je da hemijsko oružje ne bi bilo uklonjeno iz Sirije i da bi danas bilo u rukama DAEŠ-a da nije bilo konstruktivne uloge Rusije.

„Da nije bilo konstruktivne uloge (Rusije), ne bi bilo prekida neprijateljstava niti bi se danas sedelo za pregovaračkim stolom“, zaključio je američki državni sekretar.

Ukrajina i Turska izvele vojne vežbe u Crnom moru - Na vojnim vežbama u Crnom moru ukrajinsku stranu je predstavljala fregata „German Sagajdačni“, a Tursku „TCG Salihreis“ i „TCG Bartin“. Manevri su izvedeni u skladu sa standardima NATO-a.

Brodovi Ratnih mornarica Ukrajine i Turske izveli su zajedničke manevre u Crnom moru, saopštila je pres-služba Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.

„U vojnim vežbama je učestvovala fregara Ratne mornarice Ukrajine ’Getman Sagajdačni‘, kao i fregata i korveta turske Ratne mornarice ’TCG Salihreis‘, odnosno ’TCG Bartin‘“, navodi se u saopštenju.

U Generalštabu su naveli da su tokom menevara brodovi sarađivali u sklopu višenacionalne taktičke jedinice u skladu sa standardima NATO-a.

Dva broda Ratne mornarice Turske uplovila su prošlo nedelje u luku Odesu radi dvonedeljne posete.

U martu su slične vojne vežbe održane u Mramornom moru. Ukrajinsku vojsku je i tada predstavljao „Getman Sagajdačni“.

Stoltenberg zabrinut zbog namere Rusije da uspostavi svoju sferu uticaja - Želja Rusije da povrati svoj uticaj u blizini svojih granica predstavlja kršenje međunarodnog prava, smatra generalni sekretar NATO-a.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Rusija teži da povrati svoj uticaj u blizini svojih granica, što je nedopustivo.

„Rusija želi da uspostavi sferu uticaja u blizini svojih granica što je nedopustivo, jer time krši međunarodne norme i terirorijalnu celovitost zemlje", rekao je on, govoreći u Atlanskom savetu u Vašingtonu.

Zbog nesuglasica sa Rusijom oko Ukrajine, Amerika je u poslednje dve godine smanjila vojnu saradnju sa Moskvom i značajno povećala vojnu aktivnost u Evropi. Nacrt budžeta Pentagona za 2017. godinu predviđa povećanje rashoda za tzv. Inicijativu za osiguranje evropske bezbednosti za 3,4 milijarde dolara. Pre godinu dana, ova suma je iznosila 789 miliona dolara. Osim toga, još oko 900 miliona dolara biće usmereno u druge resore, uključujući Stejt department, za „ograničavanje ruske agresije".

Holanđani ne žele Ukrajinu u EU - Savetodavni referendum o asocijaciji između EU i Ukrajine je priznat validnim, stanovnici Holandije su glasali protiv ratifikacije dokumenta, saopštila je agencija BNO News, pozivajući se na rezultate glasanja u svim opštinama.

Prema podacima referenduma u Holandiji, 38,1 odsto izašlih građana glasalo je protiv sporazuma o asocijaciji između EU i Ukrajine. Izlaznost u svim opštinama je bila 32,2 odsto, što je više od 30 odsto koji su potrebni da bi procedura bila validna.

Rezultati glasanja su već prokomentarisali u MSP Ukrajine. U resoru su saopštili da su upoznati sa ovi podacima i podsetili da referendum nosi savetodavni karakter.

„Konačna odluka o ratifakacije sporazuma nakon održavanja unutrašnje diskusije i procedure doneće holandska Vlada. Očekujemo da će ova odluka biti u interesu Ukrajine, Holandije i Evrope", govori se u komentaru na sajtu ukrajinskog MSP-a.

Lavrov: Rusija u potpunosti podržava rad Minske grupe OEBS-a - „Rusija u potpunosti podržava rad Minske grupe OEBS-a, koja namerava da doputuje u region kako bi posmatrala novonastalu situaciju, a pored toga Rusija nudi svu pomoć koju može da pruži kako bi se dogovor o prekidu vatre ne bi ubuduće narušavao“, saopštio je Lavrov.

Ukrajina obustavlja kupovinu ruskih energenata - Zabrana kupovine ruske nafte i njenih derivata od strane Ukrajine neće uticati na nivo izvoza energenata iz Rusije, a ta bi zabrana, u slučaju da bude uvedena, trajala relativno kratko, izjavio je predsednik Saveza energetskih proizvođača Rusije Genadij Šmelj.

Prethodno je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio da je neophodno zabraniti kupovinu nafte i njenih derivata od Rusije i naložio ukrajinskom Ministarstvu ekonomije da do petka pripremi neophodnu dokumentaciju kako bi se ta mera usvojila.

„Ukrajina je uvela čitav niz sankcija protiv Rusije, međutim, ključna stvar koja se tiče kupovine nafte i njenih derivata nije ušla u taj spisak. Zbog toga molim Ministarstvo ekonomije da razradi mehanizam kako bi se zabranila sva kupovina energenata“, rekao je Jacenjuk.

Šmelj je, međutim, naglasio da ova zabrana neće imati nikakav uticaj na izvoz energenata iz Rusije, već da će se to isključivo odraziti na situaciji u Ukrajini.

„Cene energenata u Ukrajini su i tako izuzetno visoke, pitanje je odakle će ih kupovati u slučaju da se odreknu ruskih“, ocenio je Šmelj.

Prema podacima ruskog Zavoda za statistiku, iz Rusije je u Ukrajinu prošle godine izvezeno više od dva miliona tona nafte i naftnih derivata, ukupne vrednosti iznad milijarde dolara.

Fišer: Ukidanje sankcija nakon implementacije Minskog sporazuma - Ukidanje sankcija Rusiji, prema mišljenju Fišera, moguće je isključivo nakon što se postigne određeni progres u implementaciji Minskog sporazuma.

„Želeo bih da ponovim stav Austrije o odnosu Rusije i EU. Niko nije srećan kada se uvode sankcije. Međutim, ukidanje restriktivnih ekonomskih mera biće moguće isključivo ukoliko se dostigne određeni progres u primeni Minskog sporazuma“, rekao je on.

I ruski predsednik je rekao da je za rešavanje krize u Ukrajini neophodna potpuna implementacija Minskog sporazuma.
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima