Karadžić: Optužnica visi o tankom koncu

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao je danas, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka suda Momčila Mandića, da kompletna optužnica protiv njega, u kojoj se tvrdi da su Srbi nameravali da proteraju Hrvate i muslimane sa delova teritorije BiH na koju su Srbi polagali pravo, visi o tankom koncu.

  
Upitavši Mandića, bivšeg ministra u zajedničkom MUP-u BiH i bivšeg ministra pravde u vladi RS, da li je nekad video dokument o proterivanju muslimana i Hrvata sa teritorije RS, svedok je odgovorio da nikad nije video takav dokument.

Karadžić je, istovremeno, predočio dokument Predsedništva BiH od 2. marta 1992. godine u kome se ističe da se odluka o nezavisnosti BiH neće donositi na osnovu referenduma i da referendum nije jedino rešenje krize u BiH.

Predsedništvo BiH je navelo u tom dokumentu, takođe, da rešenje krize u BiH treba da bude doneto na konferenciji o BiH, rekao je Karadžić, ukazavši da je samo dva kasnije, 4. marta, Predsedništvo BiH uputilo naredbu o povećanju sastava policije BiH za skoro 100 odsto i da se policija popunjavala vojnim obveznicima koji se nisu odazivali pozivima JNA, a što je svedok potvrdio.

Predsedništvo BiH je 4. aprila 1992. godine, bez saglasnosti srpske strane, donelo odluku o opštoj mobilizaciji i sastajalo se svaki dan, do 8. aprila, kada je proglašena nezavisnost Republike BiH, naveo je Karadžić.

Svedok je potvrdio te navode dodavši da je, prema zakonu, moralo na glasanje o nezavisnosti da izađe dve trećine građana, odnosno 66 odsto, a izašlo je 64 odsto građana. Mandić je rekao i da rezultati tog glasanja nisu verifikovani u Skupštini BiH, jer Skupština već tada nije funkcionisala.

Karadžić je predočio dokument Srpskog saveta za nacionalnu bezbednost, čiji je on bio tada predsednik, u kome se poziva narod BiH da ignoriše odluku Predsedništva o opštoj mobilizaciji, radi izbegavanja građanskog rata.

Upitan da li je odluka o opštoj mobilizaciji kao i odluka odranije o povećanju sastava policije bila zastrašujuća po srpski narod, Mandić je rekao da se “svim tim događajima urušila BiH, nije bilo nikakvog sporazumevanja, MUP su pocepali političari, pre svega Stranka demokratske akcije (Alije Izetbegovića)”, rekao je Mandić.

“Ko je bio pretpostavljeni neprijatelj ovolikoj sili?”, pitao je Karadžić, a svedok je odgovorio “Srbi, gospodine predsedniče”.

Mandić je potvrdio da je te noći, kada je proglašena opšta mobilizacija, u Sarajevu zavladao teror i da nije bilo zgrade bez snajpera, navodeći incident u policijskoj stanici Novo Sarajevo gde su Zelene beretke zauzele stanicu, ubile jednog policajca Srbina, oružje zaplenili i podelili muslimanima.

Mandić je, takođe, potvrdio da je na čelno mesto Teritorijalne odbrane tada došao Hasan Efendić, koji je JNA proglasio za neprijatelja u BiH.

Pre unakrsnog ispitivanja, Karadžić je od Sudskog veća zatražio da mu produži vreme za unakrsno ispitivanje Mandića, jer je, kako je Karadžić naglasio, Mandić ključni svedok pošto je bio i učesnik i svedok mnogih događaja iz optužnice.

Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i druge ratne zločine počinjene tokom rata u BiH, biće nastavljeno u ponedeljak, 12. jula.