Da li je potrebna demontaža zone evra?

Na stranicama londonskog nedeljnika Sandi telegraf objavljen je članak jednog od vodećih ekonomista Velike Britanije Kristofera Smolvuda, koji smatra: treba likvidirati zonu evra, u krajnjem slučaju, treba je suziti, kako bi se EU vratila faza stabilnog ekonomskog rasta. On je uveren: bez demontaže zone evra EU će prestati normalno da se razvija kao svetski ekonomski faktor. Svoje mišljenje o datom pitanju izrekla je profesor Natalija Karpova, direktor Instituta za međunarodni biznis u Moskvi.

 
Znate, dopustiću sebi da se ne složim sa gospodinom Smolvudom, rekla je ona. Mislim da su danas razgovori o tome da bi likvidacije zone evra ili njeno odlučno smanjenje u razmerama, povlačenje iz ove zone zemalja sa najslabijim ekonomijama koje preživljavaju teškoće bili pouzdani recept za oporavak ne baš previše osnovani. Danas ne vidim direktnu vezu između problema pojedine zemlje i njenoj vezanosti za evro! Jer jasno je: svetska finansijska i ekonomska kriza je udarila jače po onim državama koje su bile najosetljivije, zaot što njihove ekonomije nisu bile strukturirane i nisu bile modernizovane. Recimo, takve zemlje kao Grčka i Španija čine zonu evra, kao i Nemačka i Francuska. Ipak ekonomska turbulentnost u prve dve zemlje vidi se golim okom, a Nemačka i Francuska uspešno izlaze na kraj sa kriznim i postkriznim problemima. Ne samo da same izlaze na kraj, već pomažu i drugima, u prvom redu Grčkoj, da izađe iz veoma teške situacije. Sledeći primer: Češka nije ušla u zonu evra, ali pošto poseduje jaku ekonomiju, ona se sada nalazi u mnogo boljoj situaciji, nego Slovačka, koja je prvog januara prošle godine radosno proslavila zamenu svoje krune na evro. Tačnije, za svaku evropsku zemlju određujući faktor ipak je unutrašnje stanje njene ekonomije, a ne činjenica ulaska u zonu evra. Tako da li je potrebna demontaža ove zone? Moj odgovor je: ne, nije potrebna.

Velika Britanija, kao što se zna, nikada nije žurila da zameni svoju nacionalnu valutu za evro. Da li je ona dobila prednosti kada se razbuktala svetska finansijska i ekonomska kriza? - još jedno pitanje direktoru Instituta za međunaordni biznis u Moskvi.

 
Velika Britanija je tradicionalno više vezana za ekonomiju SAD. Ona, kao što se sećate, prva je od evropskih zemalja postradala od svetske ekonomske krize, kao ogledalo ponovivši situaciju sa američkim bankama, odgovorila je profesor Natalija Karpova. A ako se uzme u obzir da je svojim spoljnotrgovinskim i investicinim operacijama Velika Britanija vezana za EU, ona je morala da strada dva puta. I govoriti sada o nekakvoj prednosti ekonomije ove zemlje teško je. Ali šta je drži na površini? To su tadicionalni, vrlo tesni povoljni odnosi sa Jugoistočnom Azijom: sa Hong-Kongom, Singapurom i slično. Engleske banke su među prvima započele ekspanziju u Jugoističnu Aziju, odmah posle američkih. Upravo mogućnost vršenja svojih finansijskih operacija u ovim zemljama sveta koje sada pokazuju relativno ekonomsko blagostanje i jeste ono što daje Velikoj Britaniji izvesnu stabilnost.

Ideja britanskog profesora Smolvuda o demontaži zone evra, ponavljam, izgleda prilično čudno. Jer sada treba ukupnim snagama polako stabilizovati ekonomsku situaciju u Evropi, a ne cepati je na komadiće, što je nepovoljno i opasno, smatra profesor Natalija karpova, direktor Instituta za međunarodni biznis u Moskvi.