„Bruslovljeva operacija“ protiv Austrougara i Nemaca jedna od najblistavijih u 20. veku

Proleće 1916. godine. Prvi svetski rat u punom jeku.

Štab vrhovnog komandanta Rusije, koji se u tom trenutku nalazio u Mogiljovu, izdaje direktivu svom Jugozapadnom frontu da izvede ofanzivnu operaciju.

Na čelu ruskih snaga na Jugozapadnom frontu nalazio se general Aleksej Brusilov, pa je kasnije ta ratna operacija nazvana „Brusilovljeva ofanziva“.

Brusilov je dobio telegram u maju od Mihaila Aleksejeva - načelnika Štaba Vrhovnog glavnokomandujućeg. U pismu je Aleksejev tražio od generala Brusilova da što pre započne operaciju - s ciljem da odvuče deo protivničkih snaga s italijanskog fronta.

Brusilov je odgovorio da će hitno pristupiti operaciji protiv Nemaca i Austrougara - ali samo ako ga podrži Zapadni front.

Međutim, general Aleksej Evert, komandant Zapadnog fronta, saopštio je da mu je za pripreme potrebna makar još jedna nedelja.

Na kraju je odlučeno da Brusilov napadne 4. juna (22. maja po julijanskom kalendaru), a Evert -12 dana kasnije.

Noć pred početak operacije, imperator Nikolaj II je procenio da je isplanirana vojna akcija „suviše rizična“ i da plan ofanzive treba izmeniti. Brusilovu je odluku imperatora saopštio direktnom linijom Aleksejev, ali je komandant Jugozapadnog fronta kategorički odbio da posluša imperatora.

Aleksejev je stao na njegovu stranu i rešio je da ne prenese njegove reči Nikolaju II do zore.

Narednog dana u zoru je ofanziva već počela.

U borbu su vojnici Alekseja Brusilova ušli „oduševljeni i spremani za pobedu“: oni su bili dobro pripremljeni za vojnu operaciju i znali su da će uhvatiti protivnika nespremnog.

U devet ujutro, posle šest sati artiljerijske pripreme, Rusi su prešli u ofanzivu protiv četiri austrougarske i jedne nemačke armije.

„Neprijateljski položaji su bili izuzetno dobro utvrđeni - napisao je kasnije Brusilov. - Po celom frontu su se sastojali od najmanje tri utvrđene linije koje su bile udaljene jedna od druge približno 3-5 vrsta. Svaka linija se sastojala od nekoliko redova rovova, ne manje od tri, udaljenih jedan od drugog 150-300 koraka… Svi rovovi su bili viši od čovekove visine i svuda su u izobilju bili izgrađeni teški blindaži, skloništa, lisičje rupe, gnezda za mitraljeze, puškarnice, grudobrani i ceo sistem mnogobrojnih prolaza za vezu sa pozadinom. Rovovi su bili izgrađeni tako da prilazi položajima mogu da se gađaju unakrsnom puščanom i mitraljeskom vatrom. Skloništa su bila izgrađena izuzetno temeljeno - duboko ukopana u zemlju - i štitila su ljude ne samo od lakih, već i teških artiljerijskih projektila…

Svaka utvrđena linija je bila temeljeno opasana bodljikavom žicom: ispred fronta se protezala žičana mreža koja se sastojala od 19-21 redova kolja.

Aleksej Brusilov

Na pojedinim mestima takvih linija je bilo nekoliko međusobno udaljenih samo 20-50 koraka; nekoliko redova je bilo opasano toliko debelom čeličnom bodljikavom žicom, da nije mogla da se seče makazama; na nekim deonicama je kroz žicu fortifikacijskih prepreka propuštana snažna naizmenična struja visokog napona, na nekim mestima su visile bombe, a na mnogim mestima su ispred prve linije bile postavljene nagazne mine“.

Uprkos svemu, Rusi iz 8-me, 11-te, 7-me i 9-te armije veoma brzo su do nogu potukli austrougarsku vojsku pod komandom nadvojvode Fridriha. Zarobljeno je mnogo neprijateljskih vojnika koji su, međutim, još uvek bili uvereni da Rusi neće moći da pobede. Tako je zarobljeni oficir-Mađar rekao Brusilovljevim vojnicima:

„Naši položaji su neosvojivi, i nemoguće ih je probiti. A ako bi vam to uspelo, ne bi nam preostalo ništa drugo nego da postavimo gvozdenu tablu ogromnih dimenzija na liniji naših sadašnjih položaja i napišemo: „Ove položaje su zauzeli Rusi. Ostavljamo u zavet svima - da nikad i niko ne ratuje s Rusima“.

Drugog dana ofanzive, po rečima Brusilova, „Rusi su zarobili 900 oficira, preko 40 hiljada podoficira i vojnika, 77 artiljerijskih oruđa, 134 mitraljeza i 49 topova“. Petog dana „već je bilo zarobljeno 1.240 oficira, preko 71 hiljade podoficira i vojnika i 94 artiljerijska oruđa, 179 mitraljeza, 53 topova i minobacača i ogromna količina različitog drugog ratnog plena“.

Prema sećanjima ruskih vojnika, „protivnici su bili na ivici nervnog sloma“.

Nemci i Austrougari se nisu nervirali bez razloga: za nekoliko dana Brusilovljeva armija osvojila je Luck (jedan od starih gradova u zapadnoj Ukrajini), a zatim Černovce.

„To je pobeda kakvu u svetskom ratu još nismo ostvarili“ - uskliknuo je tada vojni istoričar Anton Kersnovski.

Vesti o blistavom proboju Brusilova (koji je koristio male elitne grupe da napravi breše u neprijateljskoj odbrani, a onda tre breše pravio proboje osnovnim snagama) u tren oka su se proširile po celoj zemlji - svi su slavili pobedničkog generala.

Samo je Nikolaj II suzdržano govorio o uspesima Brusilova. A kasnije će imperator odustati od namere da ga nagradi ordenom Svetog Georgija 2. stepena.

Možda se i zato Brusilov 1917. godine, tokom Februarske revolucije, javno založio za svrgavanje Nikolaja II i dolazak na vlast Privremene vlade.

Brusilovljeva ofanziva završena je tek 20. septembra 1916. godine.

Tokom te operacije Rusi su zauzeli Volinjsku oblast, Galiciju i Bukovinu.

„Ta operacija je po svojim rezultatima poprimila strateški značaj - pisao je sovjetski general Boris Utkin. - Ofanziva je uzdrmala Austrougarsku, lišilo je njene vojne snage mogućnosti da vode aktivna dejstva do kraja rata; Rumunija je zbog nje izašla iz saveza s Nemačkom, ušla je u rat na strani Antante. Brusilovljeva ofanziva je naterala austrijsku vojsku da zaustavi ofanzivu na italijanskom frontu i time, suštinski, spasla italijansku armiju od poraza.

Značajno je olakšan položaj engleskih i francuskih snaga, jer su Nemci smanjili pritisak kod Verdena i na Somi.

Operacija je bila veliko dostignuće ruske vojne veštine: otkrila je nov način proboja pozicionog fronta, najuspešniji u ono vreme. Ona je označila preokret u ratu u korist Antante.

Stvorene su pretpostavke za okončanje rata i pobedu, prekinut je zastoj, dat je impuls uspehu drugih operacija, kampanja“.

Prema zvaničnim podacima, Rusija je tada izgubila 477.967 vojnika i oficira, dok su protivnici izgubili milion i po ljudi.

Jekaterina Šupova,
Fakti