Nema razloga za izjednačavanje Staljina i Hitlera

Neoborive istorijske činjenice pokazuju da je upravo Sovjetski Savez dao najveći doprinos pobedi nad fašističkom Nemačkom, ali je problem falsifikovanja istorije i dalje aktuelan, kaže za Sputnjik na današnji dan, kada je fašistička Nemačka pre 75 godina napala SSSR, istoričar i pisac Aleksej Isajev.

„Istorija se falsifikuje pre svega iz političkih razloga, kako bi se stvorio mit koji ljudi rado vole da čuju. Cilj tih mitova jeste da ubede društvo da sadašnje rukovodstvo zemlje radi sve kako treba. Zato stanovnike zemalja koje zavise od SAD, hrane pričama o tome da su Amerikanci oni koji su ih spasili, dok su sovjetski ljudi, odnosno Rusi, samo marginalci i nisu oslobodili Evropljane od strašnog režima Trećeg rajha“, kaže Isajev.

Kao primer istoričar navodi popularan mit da su Staljin i Hitler 1939. godine podelili Evropu i izazvali rat.

„Za razliku od sporazuma Ribentrop—Molotov, retko se pominje Minhenski sporazum, koji je potpisan u septembru 1938. godine između zapadnih sila i Nemačke. Može se reći da su ovi sporazumi imali iste ciljeve“, podseća istoričar.

Englezi, Francuzi i Rusi su, kako napominje, tražili način da odlože rat protiv Nemačke kako bi se bolje pripremili za njega.

„Iako je britanski premijer Čemberlen nakon što se vratio u London rekao da „je doneo mir našoj generaciji“, u stvari on je hteo da dobije na vremenu i da modernizuje britansku vojsku. Isti cilj je imao Staljin — da modernizuje armiju, da pripremi namensku privredu za rat. Zato nema razloga za izjednačavanje Staljina i Hitlera. Sporazum Ribentrop—Molotov jeste bio pakt sa đavolom, ali on je imao pragmatične ciljeve i nije napravio od SSSR-a saveznika hitlerove Nemačke“, kaže on.

Još jedan mit je, dodaje Isajev, da SSSR nije dao najveći doprinos pobedi nad Hitlerom.

„Šta je glavni kriterijum kada je reč o doprinosu? Meni se čini da je broj ubijenih neprijateljskih vojnika. Nemački istoričari su izračunali da je oko 75 odsto njihovih vojnika poginulo upravo na sovjetsko-nemačkom frontu. Iz toga je jasno gde je rat bio najteži. Osim toga, često se pominje ’general mraz‘, odnosno ekstremna hladnoća koja je navodno pomagala sovjetskim trupama. Ali to nije do kraja tačno. Sa jedne strane, zima 1941. godine jeste bila najhladnija u 20. veku. S druge strane, ekstremne temperature su pogodile evropski deo SSSR-a u decembru, kada je Crvena armija već počela kontranapad u Moskovskoj oblasti“, objašnjava Isajev.

Sredinom novembra, kada su Nemci započeli ofanzivu na Moskvu, vreme je bilo veoma povoljno. A tek onda, posle decembra, ekstremna hladnoća je smetala i „hitlerovcima“ i sovjetskim vojnicima, podseća on i zaključuje:

„Jedan sovjetski general kasnije je rekao saveznicama — da je ’general mraz‘ služio u sovjetskoj vojsci, trebalo bi ga streljati zbog veleizdaje“.