Fidel Kastro puni 90 godina

Fidel Alehandro Kastro Ruz, kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije Kube, predsednik i premijer Kube, koga Kubanci zovu jednostavno Fidel, puni 90 godina.

Sa svih funkcija zvanično se povukao 2008, nakon što je teško oboleo, a vlast je prepustio svom bratu Raulu.

Kubanska vlada ne priprema nikakvu veliku proslavu. Nema mitinga, parada, niti poseta stranih državnika povodom Kastrovog rođendana. Sutra će na Kubi biti upriličene manje muzičke svečanosti i izložbe fotografija u Kastrovu čast, preneo je AP.

Najveći događaj najavljen za danas je, prema toj agenciji, nastup dečjih horova.

Vlada nije saopštila ni da li će na taj dan da objavi fotografije ili video-snimak Kastra, koji se poslednji put u javnosti pojavio u aprilu ove godine, na završnici kongresa Kubanske komunističke partije.

„Uskoro ću biti kao i svi drugi. Svima nam jednom dođe čas, ali ideje kubanskih komunista će i dalje živeti“, rekao je Kastro u završnici tog kongresa čime je praktično najavio svoju smrt.

Kongres je tada, na predlog njegovog brata, odlučio da radni vek jednog političara ne može biti duži od 70 godina starosti, kako bi se otvorio prostor za mlađe naraštaje.

Kastro je rođen 13. avgusta 1926. (prema nekim izvorima — 1927) u mestu Majari na porodičnoj plantaži šećerne trske, na kojoj je i sam radio sa svojim ocem.

Pravo je doktorirao 1950. na Univerzitetu u Havani.

Bio je veliki prijatelj Če Gevare.

Dolaskom na vlast, Kastro je bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema njegovom predhodniku Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.

Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine, Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi.

SAD su 1961. pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Možda i kao posledica te invazije, usledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: „Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti“.

Ranih ’60-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa ŠSR-om primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć, što je doprinelo pogoršanju američko-kubanskih odnosa.

Kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao cele Sjedinjene Države „na dlanu“, tadašnji predsednik Džon Kenedi je uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube.

Savezništvo Kastra sa SSSR-om i doprema sovjetskih projektila na Kubu 1962. svet je dovela do ruba nuklearnog rata.

Ali je Kuba nakon raspada SSSR-a potonula u duboku ekonomsku krizu.

Godine 1979. izabran je za lidera Pokreta nesvrstanih. Tvrdio je da je jedini način da se postigne ekonomski rast očuvanje jednopartijske države, ograničavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje političkih protivnika. A jednom prilikom upitan kada će obrijati bradu i skinuti vojnu odoru odgovorio je: „Kada se okonča revolucija!“

Gotovo da nema Kubanca koji pamti Kubu bez Kastra. Mnogi veruju da se njegov brat Raul i danas često o bitnim pitanjima konsultuje sa njim.

Mnogi, naime, na Kubi misle da Fidel iz senke i dalje vrši uticaj na svog brata Raula, koji je pozvao na reforme i „promenu mentaliteta“ kako bi unapredio svoj plan o ekonomskom rastu.

Njegov brat Raul nikada nije dostigao harizmu Kastra koji je ostao snažan simbol.

Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. prkosio je desetorici američkih predsednika. Uspostavio je komunistički režim pred vratima Sjedinjenih Država i navodno preživio 600 pokušaja atentata.

Njegov biograf Volker Skijerka je rekao da je Kastro neophodan i kao živeći ideal i kao idealno opravdanje, „naročito sada kad su otoplili odnosi s Amerikom“.