Američke nuklearne bombe u Turskoj ugrožene od terorista

Američki istraživački centar pozvao je na povlačenje američkog nuklearnog oružja iz turske baze Indžirlik, dodajući da je zemlja u neredu i preblizu zone sukoba u Siriji.

U izveštaju koji je pripremio Stimson centar, pod nazivom "Produženje programa B61 : Troškovi i politika razmatranja ", dovodi u pitanje bezbednost američkog nuklearnog oružja koje se nalazi u turskoj bazi Indžirlik.

Propali vojni puč u Turskoj 15. jula rezultirao je i tome da je komandant baze uhapšen zbog navodnog učešća u pokušaju puča.

Turske vlasti su nedavno blokirale bazu, onemogućile napajanjem električnom energijom i zabranile bilo koju vrstu leta aviona.

New deterrence: US plans to upgrade its nuclear bombhttps://t.co/6pCQsYXauv pic.twitter.com/T19jSUcQ1T

— RT America (@RT_America) August 2, 2016

"Sa bezbednosne tačke gledišta, sreća je da i dalje imaju oko 50 američkih nuklearnih bombi stacioniranih u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik u Turskoj, samo 70 milja od sirijske granice", dodao je u izveštaju koautor Lejsi Hilej.

"Ovo oružje ima nultu korisnost na evropskom bojištu i danas je više obaveza nego sredstvo u rukama naših NATO saveznika", rekao je Hilej.

SAD su dopremile taktičke nuklearne bombe u Evropu, u Tursku 1950-ih i 1960-ih godina, navodno kao odgovor na pretnju sovjetskih tenkovskih armija u slučaju izbijanja Trećeg svetskog rata.

Većina američkog nuklearnog arsenala je povučena iz Evrope u ranim 1990-im godinama nakon raspada SSSR-a, ali je procenjeno da se 180 zastarelih nuklearnih bombi "B61" i dalje čuvaju u šest vazduhoplovnih baza članica NATO u Evropi, odnosno Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Holandiji i Turskoj.

Razvoj modernih sistema PVO je anulirao potencijal ovih atomskih bombi, jer nijednom bombarderu nije dozvoljen prilaz određenoj državi, a kamoli da leti iznad.

Ipak, američka Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost planira da potroši osam milijardi dolara da osposobe za upotrebu 480 od ukupno 800 B61 bombi koje SAD još uvek imaju na stanju, navodi se u izveštaju. Ovi troškovi su planirani u narednih 30 godina, a programom vrednim neverovatnih bilion dolara, Vašington namerava da modernizuje američku nuklearnu trijadu.

"Ove bombe nisu pogodne za moderno ratovanje i dosta je skupo", rekao je suosnivač Stimson centra i ko-autor izveštaja Beri Blečmen.

U izveštaju se predlaže "momentalno uklanjanje" svih B61 nuklearnih bombi iz Evrope i prestanak nabavke B61s. Na ovaj način Pentagon bi uštedeo više od šest milijardi dolara koje bi mogao da iskoristi za jačanje vojnog prisustva SAD u Evropi.

"Pametan potez bi bio da se ukloni to oružje iz Evrope i duplo ojačaju konvencionalne snage koje bi zapravo štitile naše NATO saveznike," zaključuje Blečmen.

U članku objavljenom 11. avgusta, od strane bivšeg direktora za politiku odbrane i kontrolu naoružanja Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, Stiv Andreasen, kaže da je B61 taktičko nuklearno oružje koje se nalaze u bazi Indžirlik postalo vruć krompir, više nego geopolitička rasprava.

"Šta ako bi turski komandant baze Indžirlik naredio svojim trupama da opkole američke vojnike i upere oružje u njih, a koji čuvaju američki nuklearni bunker?", zapitao se bivši najviši vojni zvaničnik za kontrolu naoružanja Stiv Andreasen.

On je predložio i druge scenarije za bazu Indžirlik i njen nuklearni arsenal.

Na primer, sumnja Turske na američku ulogu u nedavnom puča mogla bi dovesti do anti-američkog raspoloženja, slično Irancima 1979. godine, i da preuzmu Indžirlik bazu.

Pentagon, State Dept. evacuating Americans from #Turkey https://t.co/S5C0G2WboU pic.twitter.com/V7RZIJvgTK

— RT (@RT_com) March 29, 2016

"Blizina baze sa granicom Sirije, gde rat besni već šestu godinu između džihadista i vlade predsednika Bašara Asada je još jedan faktor. Pentagon je već naredio svim porodicama vojnika iz baze i južne Turske da napuste zemlju zbog bezbednosnih razloga u vezi sa terorizmom", podseća Andreasen.

"U istoriji ne postoje ponovni prevrati, ali postoje pouke", zaključio je Andreasen.

Vostok, RT