Gorbačov: Setite se kada se Savez raspao kakva je bila reakcija Zapada

Prvi predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov je uoči 25-godišnjice puča izjavio da Zapad 1991. godine nije preduzeo ozbiljne korake za promovisanje reformi u SSSR-u, jer nije želeo da Sovjetski Savez postane moćna demokratska država.

„Takav savez bio bi garancija da se neće pojaviti politika jednostranih mera, politika dominiranja SAD i deo američkih političara video je u Gorbačovu prepreku za svoje planove. A zatim su se otvoreno kladili na Borisa Jeljcina. Njihov cilj bio je isti: ne dopustiti sada već Rusiji stvaranje moćne demokratske države“, preneo je „Interfaks“ izjavu Gorbačova.

„Setite se kada se Savez raspao kakva je bila reakcija Zapada na taj tragičan događaj? Oni su rekli: ’To nam je sam Bog poslao‘. A kada je Rusija bila na kolenima, američki predsednik je otvoreno pozdravljao tadašnje rusko rukovodstvo“, dodao je on.

Prema rečima bivšeg predsednika, „SAD i sada pokušavaju da sprovode istu politiku“. „Svojevremeno sam govorio Amerikancima: Vi pokušavate da nametne ljudima različitih zemalja svoju demokratiju, isporučujete je kao instant-kafu, a potrebno je da se ljudima omogući da naprave svoj izbor. Ali oni su nastavili i nastavljaju da vode takvu spoljnu politiku. Čak ni predsednik Obama, koji je demokratski izabran i koji uživa značajan autoritet u zemlji, nije mogao da promeni taj kurs — kurs nametanja jednostranih rešenja. Uostalom, sumnjam da je on to i želeo“, ističe Gorbačov.

Noću između 18. i 19. avgusta 1991. predstavnici najvišeg rukovodstva SSSR-a su, nezadovoljni politikom reformi Gorbačova i projektom novog Saveznog dogovora, stvorili Državni komitet za vanredno stanje u SSSR-u (GKČP SSSR). Dan 19. avgust 1991. godine je u istoriju države ušao kao avgustovski puč. Na taj dan odigrao se pokušaj svrgavanja Gorbačova sa mesta predsednika i promena njegovog kursa.

Nekoliko desetina tenkova se približilo Domu Vrhovnog saveta i Vlade RSFSR na Krasnopresnjenskoj obali. Otpor pučistima predvodili su predsednik RSFSR Boris Jeljcin i rukovodstvo Rusije. Jeljcin je potpisao dekrete broj 59 i broj 61, u kojim je stvaranje Komiteta za vanredne situacije okarakterisano kao pokušaj državnog udara. Savezni izvršni organi, uključujući i snage bezbednosti, bili su podređeni predsedniku RSFSR.