Testiranje aviona „Berijev A-100 premijer“ u martu

„Leteći radar“ „Berijev A-100 premijer“, koji može da detektuje neprijateljske mete stotinama kilometara daleko, biće testiran sledećeg marta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije, prenose „Izvestija“.

Avion za rano vazdušno upozorenje i kontrolu („avaks“) takođe koristi ugrađenu elektroniku za blokiranje neprijateljskog radara i komunikacija i u tome se razlikuje od svog američkog pandana. „Radio-elektronska ratna stanica na američkom ’avaksu‘ ometala je rad sopstvenog radara i bila je podvrgnuta smetnjama sa ugrađene nadzorne stanice, što je razlog zašto su na kraju odustali od njih, što je njihove ’avakse‘ učinilo manje efikasnim i podložnijim napadu“, rekao je vojni ekspert Aleksej Leonkov za „Izvestija“. Peta generacija američkih „F 22 raptora“ ne može bez „avaks“ podrške. Da bi ostali nevidljivi, oni napadaju sa isključenim radarima, oslanjajući se isključivo na podatke o ciljevima sa „letećeg oka“, koje mora da leti u radijusu od 400 kilometara od ratnih sukoba. Pošto nema sredstva za elektronsku „kamuflažu“ „leteći radar“ je lak plen za neprijateljske protivvazdušne odbrane, pre svega za ruske rakete dugog dometa sistema S 400. Za razliku od toga, ugrađeni odbrambeni sistem aviona „berijev A-100 premijer“ ne meša se u rad svog radara, a istovremeno čini avion nemogućim za praćenje.

Prvi probni let A 100 za testiranje svih sistema u vazduhu planiran je za mart sledeće godine. Ako sve bude u redu „leteći radar“ ući će u upotrebu 2018. godine. Avion ima multilateracionu radarsku jedinicu u kojoj se nalazi par faznih antena koje mogu da detektuju neprijateljske lovce na udaljenosti do 600 kilometara i površinske brodove na rastojanju do 400 kilometara. „A 100 je poverljiv projekat, ali verujem da će koristiti kompaktne elemente visoke frekvencije koji rade kao primopredajnici. To će znatno povećati domet i preciznost radara. Sve što će biti na našim presretačima i našoj vazdušnoj odbrani jeste da ispale rakete“, dodao je Leonkov. Avion A 100, koji je dobio nadimak „leteća pečurka“ zbog karakteristične rotirajuće radarske kupole iznad trupa, poboljšana je verzija prethodnika A 50, koji je prvi put poleteo 1978, a počeo da se koristi 1984. godine.